Mirka mi donosi sreću i na „marakani“!

Sedam godina kasnije Vujadin Savić se vratio kući, u svoju Crvenu zvezdu, u statusu jednog od najvećih pojačanja za novu sezonu.
Internacionalno iskustvo koje je stekao u Bordou, Dinamo Drezdenu, Arminiji, Votfordu i Šerifu biće od neprocenjivog značaja za crveno-bele. Na svaki pomen kluba u kojem je ponikao iz očiju ovog zakletog zvezdaša, sina legendarnog golgetera Duleta Savića, izbija iskra, ma eksplozija emocija prema grbu koji kao večiti žig nosi i na svojim tetovažama. Posle novog debija i meča sa Florijanom (3:0) na „Marakani“ dovoljna nam je bila Vujadinova jedna rečenica da se uverimo o kakvoj on to počasti priča.

- U Zvezdinom dresu se, jednostavno, osećam kao gospodin! Srce mi je puno. Ponovo sam kod kuće, na svojoj „Marakani“, na mestu na kojem sam prošao kompletnu omladinsku školu. Opet sam na stadionu na kojem je igrao i moj otac. Čitava moja porodica je zvezdaška, vaspitavan sam u duhu i tradiciji ovog kluba i goreo sam od želje da nastavim tamo gde sam stao pre sedam godina - iskreno i s velikim uzbuđenjem priča za „Alo!“ Vujadin Savić.

Ponovo igraš pred „delijama“?

- Protiv Florijane sam istrčao na teren i na „severu“ sam odmah uočio drugare, ekipu sa kojom sam dolazio na tribinu „Marakane“. Obuzeo me je čudan osećaj i presrećan sam zbog činjenice da sam ponovo na terenu, da se sada na ovaj način borim za Zvezdu. I priznajem - lakše je igrati nego biti među navijačima.

Baš juče si napunio 27 godina, ali kao da ćeš večito biti osuđen da se boriš sa teretom imena slavnog oca?

- I dalje ne mogu da shvatim da je nekim ljudima čudno to što je sin jednog fudbalera izabrao da bude - fudbaler. Činjenica je da se lakše „prašta“ deci doktora, profesora ili pevača da krenu stopama roditelja, ali kad je reč o fudbalu, onda je to problem. Iskreno, odavno sam prevazišao te priče. Ne osvrćem se na zlonamerne komentare, baš kao što se ne uzdižem ni posle pohvala. Tu sam da služim navijačima, treneru, ljudima iz kluba, ali i da ne obrukam sebe, majku, oca, suprugu, svoju decu...

Hoćemo li, konačno, ponovo na stadionu videti Duleta Savića?

- Planirao je da dođe na meč sa Florijanom, ali je na kraju odlučio da prvu moju utakmnicu odgleda na miru, uz TV, u krugu porodice. Sigurno će doći, bodriće me uživo, značiće mi ta njegova podrška, kao i uvek do sada.

Supruga Mirka ti je, definitivno, talija?

- Jeste! Sa decom je gledala uživo moju prvu povratničku partiju u Zvezdinom dresu. Mirka voli fudbal, redovno je pratila moje utakmice u svim prethodnim klubovima za koje sam igrao. I moram vam priznati - donosi mi sreću, ne pamtim da sam izgubio kada je ona bila na tribinama. Eto, ta lepa tradicija se nastavlja i na „Marakani“.

Kako ti deluje nova Zvezda?

- Uspešno smo počeli sezonu, iako protiv Florijane nismo igrali preterano lepo. Ipak je prva utakmica, nismo imali dovoljno vremena da se spremimo. Tek desetak dana sam sa ekipom, ali prema svemu što sam video iznutra, navijači mogu da očekuju jednu lepu priču.

I dalje je mnogo stranaca, čak pet ih je bilo u startnoj postavi protiv ekipe sa Malte?

- Nikada nisam delio igrače na domaće i strane, već na loše i dobre. A ovi momci su odlični. Vidi se u svlačionici da vole Zvezdu, da nisu ovde samo u prolazu i zbog para. Voleo bih da većina ostane u klubu. Uostalom, ja sam u Šerifu igrao sa 12 Balkanaca i to nikome nije smetalo. Iako sam Srbin, ja sam obožavao Dinamo iz Drezdena, najviše zbog navijača. A „delije“ su prihvatile Boaćija, Letaleka, Donalda... Biće to sve OK, videćete, osećam - zaključuje Vujadin Savić.