Marković: Dobrica Ćosić, moj stric

- Od dvadesete godine, otkad ga je Nikolaj Velimirović zvao da priđe njegovom bogomoljačkom pokretu, Dobrica je stalno bio u centru događaja. Tako ga je nekako htela sudbina. I kad nije hteo, njega nađe istorijski vir da ga povuče u neku oluju - smatra Marković, koji je bio jedan od učesnika nedavnog skupa u Udruženju književnika kojim je obeleženo dve godine od Ćosićeve smrti.

Kaže, svi misle da mu je Dobrica ujak zato što im se razlikuju prezimena, a to je zato što su Markovićev otac i Dobrica braća od tetke, a ne rođena braća. Ipak, Marković je bio dosta blizak sa stricem.

- Kod njega su me prvo vodili da se pohvale kad sam dobar đak ili kad sam imao neki uspeh. Posle, kad sam odrastao, družili smo se „samostalno“. Uticao je na mnoge velike odluke u mom životu, pa i na to šta ću studirati. Spasao mi je i život. Bio sam nedonošče, rekorder nedonošče, a u to vreme nije bilo inkubatora u Beogradu. Moja majka se, u strahu za sina, zaključala u lekarsku sobu sa mnom… I tada je Dobrica, koji na sreću tada nije bio disident, uspeo iz Zagreba da dobavi inkubator. Tako smo od početka mog života na neki način povezani - seća se Marković u intervjuu za Sputnik.

Kako smatra, njegovog strica napadaju za potpuno suprotne stvari.
- Napadaju ga u jednom trenutku da je jugoslovenski unitarista, a u drugom da je razbijač Jugoslavije. Da je srpski nacionalista, ali i da je izdao srpstvo. Većina tih napada su ili iz zlonamerno istrgnutih citata ili na osnovu potpuno izmišljenih stvari - napominje Marković.

Ističe i da Ćosićev stav po pitanju rešenja Kosova nisu razumeli kafanski srpski političari.

- Zato što se ti kafanski srpski političari nisu suočavali sa realnošću. Oni su rekli: „Ma, kakva podela Kosova, Kosovo je naše, ne damo metar“. A onda smo izgubili sve. U doba kad je on razgovarao o podeli Kosova, Albanci bi bili zadovoljni sa trećinom, četvrtinom. Polovina već, izbezumili bi se od sreće. A sad ne daju Zajednici srpskih opština nikakvu vlast. Dobrica je pak već 1968. shvatio da se nešto dešava na Kosovu i pokušao je na to da upozori. Onda su ga napali kosovski Srbi i izbačen je na čuvenoj sednici CK u maju 1968. - podseća Marković i zaključuje da je Dobrica mešavina dva svoja junaka - sebe je zamišljao kao Vukašina Katića, a završio je kao Aćim Katić.

Marković otkriva i da je Dobricu strašno kopkalo šta će nove generacije da misle o njemu.

- Ja sam ga tešio time da mladi ne misle o velikim knjigama i da ne misle o njemu koliko ne misle ni o Tolstoju. Taj prividni nedostatak zanimanja za delo Dobrice Ćosića je deo jednog šireg fenomena jer se odnosi na bilo koje „debelo“ književno delo - kaže Marković.

Osvrnuo se i na Ćosićevog dedu, odnosno svog pradedu Lesu, za koga kaže da je “crkao zbog politike”.
- Lesa je sam finansirao svoju političku kampanju, zadužio se, izgubio izbore i onda je precrkao. Dobrica je bio s njim kao dete, otrčao je do babe, a baba je rekla: „Dockan crče pseto“. Zato što je Lesa bio zadužio celo imanje. Bio je pošten čovek. Za razliku od današnjih političara, on je svojim novcem finansirao kampanju i sve je izgubio. Tako da je to usud potomaka Lesinih - zaključuje Marković.