Majka umrla od tuge za ćerkom jedinicom

Jelenino ime je dozivala u trenutku kada je umirala. Uoči smrti je najavljivala da će progovoriti kada uhvate ubicu, ali to nije doživela i svoju tajnu je odnela u grob. 

- Čekam da uhvate ubicu mog deteta! Pričaću kada uhvate monstruma koji mi je uzeo Jecu. Tada će majka da progovori... Živim za dan da ubicu pogledam u oči i pitam ga samo jedno: „Zašto?!” Bilo je dana kada sam razmišljala kako bih postupila kada bih znala ko je ubica mog deteta i kada sam pomišljala da ne treba da čekam da mu neko drugi presudi... - pričala je Zorica uoči smrti.

Zorica Krsmanović je do kraja života isticala da su joj ćerka Jelena i unuka Jana sve na svetu.

- Moje dete je ubijeno... Ostala mi je samo Jana. Moram da budem jaka zbog nje. Pitam se kako je neko mogao da ubije moju Jecu. Bila je vesela, nasmejana, puna života. Ko je mogao da presudi takvom stvorenju? Razdire me što sam nemoćna da bilo šta preduzmem. Mnogo mi je teško. Niko ne zna kakav je to bol - kroz suze je govorila nesrećna majka.

 Jelenina majka je posle brutalnog ubistva tvrdila da je razgovarala sa ćerkom neposredno pre tragičnog događaja. 

Međutim, njeni rođaci su nedavno otkrili da je tek naknadno posumnjala da je neko oponašao glas njene ćerke.

- Sa Jecom sam se čula nekoliko minuta pre nego što je nestala. Rekla mi je: „Evo, mama, trčim.” Nije mi rekla gde trči. Kazala je: „Imam još da istrčim ovaj krug i idem da dam Zoranu i Jani da jedu, pa dolazim kod tebe.” Ubrzo posle toga javili su mi da je nestala.

Prvo sam pomislila da joj je pozlilo jer je postila i da je pala u travu. Tog dana sam imala neki čudan osećaj. Stezalo me je jako u grudima, kao srce, ali sam mislila da je to reakcija na terapiju. Izgleda da je baš tada ubijena - pričala je Zorica Krsmanović jecajući.