Majin i Jelenin ubica uživa u svom životu

- Nisam poznavala ubijenu Jelenu Marjanović, niti njenu majku, ali mogu da zamislim kako joj je od dana kada je saznala da joj je ćerka ubijena. Bol za izgubljenim detetom ne može se rečima opisati. Život u iščekivanju da se sazna ko je i zbog čega presudio tvom

najmilijem ravan je paklu. Na Svetu Petku će biti punih devet godina kako živim za dan kada ću u oči pogledati Majinom ubici. Dok ja tugujem, on živi na slobodi, kao i onaj ko je presudio Jeleni - počinje svoju ispovest za naš list Tanja Gostić, koja je te 2007. godine sahranila ćerku Maju, nakon što je likvidirana u stanu u Žarkovu zajedno sa tročlanom porodicom Obradović.

Ubijena devojka bila je u domu svog dečka kada je ubica ili više njih iz „kalašnjikova“ ispalio u njih četvoro 56 hitaca i pobegao. Niko nije ni čuo ni video ubicu.

- Policija je, kao i u slučaju Jelene Marjanović, govorila da znaju ko je ubica i da će ga uhapsiti, i da je samo pitanje dana. Verovala sam im, ali kako su godine prolazile prestala. Ne verujem da ću doživeti taj dan. Nadam se samo da će bar Jelenina majka saznati ko je njenoj ćerki presudio, ako ja neću - dodaje očajna majka.

Svaki put kad se pokrene priča o svirepoj likvidaciji, ne može nesrećna majka, a da se ne

seti da je njena ćerka mogla da izbegne smrt, samo da tog dana nije otišla kod Obradovića.

- Devet godina kasnije, sa sigurnošću mogu da tvrdim da su Obradovići poznavali ubice. Da su im otvorili vrata. Pitam se samo kako nisu ostavili ni jedan jedini dokaz koji bi ukazivao na likvidatore. Očigledno je da postoji savršen zločin - tvrdi Tanja Gostić.

Prema njenim rečima, Majin ubica ostavio je svoj DNK na rukavici koju je policija nakon zločina i našla. Međutim, inspektori su Tanji rekli da je DNK neupotrebljiv.