Luna razbesnela Slobu, on joj žestoko uzvratio!

Naime, žestoka rasprava nastala je kada je Luna poručila Slobi da kaže šta oseća, što je pevača izbacilo iz takta.

- Ne znam o čemu pričaš. Šta da kažem? Sto hiljada puta sam ti rekao šta osećam! Uzmi, počupaj sve to! Ostavi tu kosu! Nemoj da me nerviraš više! Što si stavljala, da bi je čupala? Jao živote, majko moja mila! Ti sama sebi u stomak skačeš - vikao je Sloba kod je Đoganijeva sama skidala pramenove kose, nakon čega je želela da uništi sliku sa svojim likom.

- Šta radiš to? Slika ti je kriva? Hoćeš da je pojedem sada? Dokle god se tako budeš ponašala, neću da progovorim reč sa tobom. Nerealna si sa svojim glupostima. Ćuti nekad! Jezik za zube malo, taj tvoj dugački! Nisi najpametnija na ovom svetu! Ako ti neko želi dobro, to sam ja. Šta sam ja tebi sinoć uradio da se ti onako ponašaš? Gotovo je tek kad shvatiš gde grešiš! Nedelju dana ne dajem nikakvog povoda da me pitaju zašto si ovo ili ono uradio a ti ni zbog čega sinoć praviš scenu. Ne zanima me više ništa - vikao je Sloba razjareno, dok je Luna bezvoljno ležala na krevetu.

- Hoćeš da prestaneš da me vređaš? Pričaš sa mnom kao da sam debil. Pakao mi tek kreće kad izađem napolje, ubeđujem sebe da će biti bolje. Bolje se skloni od mene nego da mi odgovaraš kako mi odgovaraš. Nikad niko u životu nije pričao sa mnom tako kao što ti pričaš - rekla je Luna, dok je Sloba nastavio:

- Je l' si navikla da ti titram ja*a kako ti hoćeš? Ne mogu uvek da pričam ono što ti želiš da čuješ. Ja prvo sebe kritikujem pa onda tebe, ali te prvi i pohvalim. Ti uopšte nisi svesna šta sam ja uradio samo da bih bio sa tobom. Ne govorim to da bih ti nabio na nos, već da bih ti otvorio oči! Ti nemaš nijedan razlog da se dr*aš na mene. Ućuti - vikao je Radanović.