Ljubomorni dečko pucao u nju, ona upucala zlato u Riju!

 

Neverovatna je životna priča slovenačke paraolimpijke Veselinke Pevec, osvajačice zlatne medalje na aktuelnim igrama u Riju.

Veselka je u invalidskim kolicima od 31. avgusta 1983. godine, dana koji i danas i te kako pamti. Bila je tek nešto više od mesec dana punoletna kada joj je metak promenio život. Jedan pucanj, pa onda još pet, koji su odneli sa sobom sve snove o životu mlade devojke.

U Slovenku poreklom iz Knina, pucao je njen tadašnji dečko, ljubomorni i pomahnitali suspendovani policajac. Tragedija se dogodila na železničkoj stanici u Kninu... Pevecova se nerado seća tog perioda života:

- Bili smo u vezi godinu i po. Dugo nisam ništa sumnjala dok jednom nisam shvatila da me laže da ide na posao. Bio je već tada suspendovan, zbog krađe. Bio je kleptoman. Nisam mogla više da mu verujem i odlučila sam da ga ostaviti. Htela sam da se rastanemo na normalan način. Razgovarali smo, sve sam mu objasnila, ali on je insistirao da ostanemo zajedno... To je bio razlog što sam odlučila da napustim Knin, pa sam se prebacila u beogradsku gimnaziju jer sam tamo imala rodbinu. Htela sa otići što dalje od njega jer je postao nesnosan. Nisam mu to rekla, počela je Veselinka ispovest za zagrebački Jutarnji list.

Zločinac je bio suspendovan, oružje mu oduzeto, ali je on provalio u policijski ormarić, ukrao pištolj, i pucao Veselki u leđa.

- Pogodio me u kičmu, pala sam, a on se udaljio. Kada je video da sam još živa, vratio se i s metar i po udaljenosti još pet puta pucao u mene.

Tada je krenula Veselkina borba za život, koja i danas traje.

- Bila sam osam meseci u bolnici na intenzivnoj nezi, borila se doslovno svaki dan za život. Izgubila sam puno krvi jer su mi se creva iskidala. Nakon operacije creva pila sam samo fiziološki rastvor da ne dođe do infekcije. Iz bolnice sam izašla u kolicima, kao tetraplegičarka jer je kičma trajno nastradala.

U kolicima je stigla i do Slovenije.

- Na nagovor nekih ljudi poslala sam molbu za posao u Zavodu Prizma Ponikve, socijalnoj ustanovi koja se bavi osobama s telesnim i psihičkim poteškoćama. Primili su me i tu sam ostala punih 15 godina. Tu sam upoznala i supruga, udala se i rodila se naša Saša, koja sada ima 19 godina i koja ide na studije fizioterapije. S mužem sam se u međuvremenu rastala nakon 13 godina braka. Očito mi nije suđena sreća u ljubavi...

Nije bilo metka, pucnjava je započela nešto kasnije.

- U braku ste uvek posvećeni porodici i nemate vremena za bilo šta drugo. Zato sam nakon razvoda odlučila da se posvetim nekom sportu, da malo putujem i vidim sveta. Izbor je pao, nekako logično, na streljaštvo. Bila sam uporna i brzo su došli i rezultati.

Zanimljivo, Veselinka se takmiči u sportu u kojem je potrebno oko sokolovo, a ima problema sa vidom.

- Od početka godine se mučim s tim, vidim kroz maglu, nekad još slabije.. Ali ja sam jako uporna, i znam da se sve u životu može rešiti.