(Lj)ubi bližnjeg...

Ove reči nisu moje, ali ih potpisujem. Izrekao ih je nedavno, u razgovoru koji smo vodili u manastirskoj porti, monah koga izuzetno cenim i koji se odavno dokazao isposničkim životom i ogromnim poštovanjem koje uživa kod silne duhovne dece iz svih srpskih krajeva.

Sličan stav izneo je nedavno javno i vladika Porfirije, koji je pred svedocima prišao Ani Brnabić u Skupštini Srbije i doslovno joj rekao da ima njegovu podršku i da o njoj misli sve najbolje.

Nažalost, mnogo je onih i u SPC i u politici koji ne dele mišljenje njih dvojice. Busaju se ovih dana u prsa i kukaju nad zlom sudbinom srpstva pojedine vladike, ali i političari, samozvani veliki Srbi i pravoslavci, koji zameraju Brnabićevoj seksualno opredeljenje, ali i poreklo.

Oni koji bi trebalo da žive Hristovu reč i vode se njegovim delom, ponašaju se kao starojudejski fariseji i raspinjući Brnabićevu ponovo Čoveka raspinju. „Koji je među vama bez greha, neka prvi baci kamen na nju“, zapisao je jevanđelista Jovan reči Isusa Hrista. Ko je danas bez greha među nama neka se prvi baci kamenom na Anu. Ali, ima li nas takvih, bezgrešnih, braćo i sestre? Zašto uporno iz Božje zapovesti: „Ljubi bližnjeg svoga..“, uporno izbacujemo prvo slovo „LJ“?

Časni oci, nije li misija koju vam je Hristos poverio da sve nas grešne učite Ljubavi Hristovoj, ili da nas kamenujete?

Ne želim, niti imam prava ikome da sudim, ali moram da pitam - koliko ste svi vi koji osuđujete Anu svojim ličnim primerom doprineli očuvanju i izgradnji ugleda Crkve i države u narodu? Koliko ste grešnih duša priveli Hristu, a koliko ste onih koji su vapili za Bogom svojim ponašanjem oterali od Hrista?