Krvave tužbe

Ako ćemo da se gađamo tužbama za genocid, malo je i hiljadu. Možemo ih tako razmenjivati odavde do beskonačnosti.  

Nažalost, veliki je broj zemalja koje bi Srbija sasvim opravdano mogla da tuži za genocid, jer nismo valjda zaboravili sve one nedužne ljude koji su ubijani zato što su bili pogrešne vere i prezimena, a i dalje su u pojedinim zemljama „dozvoljena meta”.

A šta ćemo ako neka tužba prođe i padne presuda? Novi rat, ovog puta do istrebljenja? Suludo.

Bakir Izetbegović je istrajao da tuži Srbiju, neko naivan će reći na svoju ruku, a nakon podrške koju je za to dobio od nekadašnjeg američkog potpredsednika Bajdena, valjda više nema naivnih. Ko je sve u to umešao prste, od „Muslimanske braće” i Ankare, do bivših uglednih članova SAD administracije, samo Bakir zna.

Posle njega, sada i albanske partije u Makedoniji spremaju sličan scenario, ako im se dozvoli, a pominjana je i opcija da Tirana to uradi u ime Prištine.

Pitanje je zašto je nekome baš odjednom stalo da Srbiju po svaku cenu proglasi krivom za genocid. Kriju li sopstvene krvave tragove ili planiraju nove, još krvavije?

Podsećanja radi, sam termin „genocid“ ustanovljen je 1946. u UN i označava fizičko istrebljenje određene grupe ljudi, a s tim terminom su nam u goste i prečesto dolazili, pa nas je valjda i toliko mnogo ostalo. Zaista je predugačka lista zemalja koje bi daleko pre Srbije trebalo da se nađu na optuženičkoj klupi.