Kriva sam za smrt svoja dva sina!

S tim bolom pevačica je naučila da živi, iako i dan-danas sebe krivi za oba spontana pobačaja. Svoje iskustvo Zmijančeva je podelila u svojoj knjizi "Kad zamirišu jorgovani".

- Bilo mi je suđeno da u vreme svoje najveće slave spoznam i najveće duševne muke. Naše prvo dete, sina, Vlada Jovanović i ja smo izgubili 1986, kad sam bila u sedmom mesecu trudnoće. Spontani pobačaj se dogodio u pauzi koncerta u Mladenovcu. I ne zamerite mi što scenu porođaja, koji je iznenada i prevremeno otpočeo, i faktički se događao u garderobi iza bine, a trajao je i u toku puta do Beograda, pa i nekoliko minuta u bolnici, ne mogu da opišem čak ni danas. Jer to je jedan od onih bolova koji još uvek boli, praznina koja još uvek zjapi istom tamom i kad god se toga setim, a sećam se vrlo često, utroba mi se zgrči - opisala je pevačica.

Godinu dana kasnije doživela je istu bol.

- U prvih nekoliko nedelja nakon toga, dok je bol zbog gubitka bio još svež, želela sam da i ja nestanem, da me nema. Krivila sam sebe, ne tražeći nijednu olakšavajuću okolnost, i pritom sam samoj sebi smišljala takve patnje i muke kao kaznu da sam možda u jednom trenutku prešla onu granicu koja razdvaja svesno sagledavanje činjenica od umišljenih, pomalo bolesnih i grešnih zaključaka. Nisam ni slutila da me, na nesreću, čeka isto to, još gore. Vladino i moje drugo nesuđeno dete, takođe sin, i takođe u sedmom mesecu trudnoće, izgubila sam pod približno istim okolnostima 1987 - objasnila je Vesna.

Zmijančeva smatra da je gubitkom dece na neki način platila grehe iz mladosti.

- Mislim da sam ih preplatila. Milsim i ja, a i moji nerođeni sinovi - da je, što se naše krvi tiče, danak namiren. Stvarno sam platila punu cenu. Odlučila sam da više nikad sebi ne dopustim da mi bilo šta drugo bude važnije od sopstvenog mira, zdravlja i porodice - zaključila je ona.

I kada se posvetila sebi i zdravijem načinu života, zatrudnela je i rodila ćerku Nikoliju.