Ko su ministri u novoj Vladi Srbije

Predstavljamo vam njihove biografije:

Premijer Aleksandar Vučić rođen je 5. marta 1970. godine u Beogradu. Završio je Zemunsku gimnaziju 1988. godine, a diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1994.

Pristupa Srpskoj radikalnoj stranci 1993. godine. Iste godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Srbije, a za generalnog sekretara te stranke 1994. U Saveznoj skupštini SRJ je bio poslanik u tri mandata: u Veću republika od februara 1998. i od maja 2000. godine, a od 24. septembra 2000. izabran je za poslanika na saveznim izborima.

Sa Tomislavom Nikolićem osniva Srpsku naprednu stranku, a na osnivačkoj konvenciji u oktobru 2008. izabran je za zamenika predsednika stranke.

Nakon opštih parlamentarnih izbora održanih 2012. godine preuzima funkciju ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade Srbije zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.

Na Drugom kongresu stranke održanom 29. septembra 2012. godine jednoglasno je izabran za predsednika te stranke. Obavljao je funkciju ministra odbrane od 27. jula 2012. godine do rekonstrukcije Vlade Republike Srbije 2. septembra 2013. godine.

Među brojim nagradama dobio je i priznanje "Čovek godine 2013" u izboru evropskog magazina "Man", "Najevropljanin 2013" u izboru međunarodne organizacije "Prva evropska kuća", "Vidovdanske nagrade 2013" koju dodeljuje Grad Kruševac i nagradu "Regionalni lider 2014" u izboru regionalnog žirija i čitalaca "Večernjeg lista" Bosne i Hercegovine.

Nakon pobede SNS na izborima 16. marta 2014. godine izabran je za predsednika Vlade Srbije.

Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rođen je 1966. u Prizrenu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Dačić je bio član Parlamentarne delegacije Narodne skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Obavljao je funkciju predsednika Poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Skupštini SRJ. Savezni poslanik u Veću građana Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije od 1992. godine. Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2004.

Dačić je bio ministar za informisanje u takozvanoj prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. do januara 2001. Predsednik je Socijalističke partije Srbije od decembra 2006. Prvi potpredsednik vlade-zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova je bio od jula 2008. do jula 2012. Obavljao je funkciju predsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova od jula 2012. do aprila 2014. godine. Od 2014. obavlja funkciju prvog potpredsednika vlade i ministra spoljnih poslova.

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rođena je 1970. u Tuzli. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu, kao učenik generacije. Diplomirala je i doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radila je 10 godina u Elektroprivredi Srbije (EPS), u Javnom preduzeću za prenos električne energije "Elektroistok" Beograd. Od 2004. do 2006. u kabinetu potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa obavljala je funkciju savetnika za energetiku, šefa Odseka za energetsku i politiku zaštite životne sredine, a od 2005. do 2006. godine i šefa kabineta.

U Vladi Republike Srpske bila je savetnik za energetiku premijera Milorada Dodika u periodu od 2009. do 2010. Obavljala je funkciju ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Srbije od jula 2012. do aprila 2014. Od 2014. obavlja funkciju potpredsednice vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rođen je u Beogradu 1976. godine.

Diplomirao je na Fakultetu za poslovne studije. Zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je 2011, a doktora nauka 2013. godine na Megatrend univerzitetu.

Bio je odbornik u Skupštini grada Beograda od 2004. do 2008. godine.

Na izborima 2007. godine izabran je za narodnog poslanika, a obavljao je i dužnost predsednika Odbora za trgovinu i turizam Skupštine Srbije.

Na izborima 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije, kao i za odbornika u Skupštini grada Beograda.

Na čelu Skupštine Srbije bio je od jula 2012. godine do izbora novog saziva parlamenta u aprilu 2014. godine.

Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke. Predsednik je Gradskog odbora SNS Beograd i potpredsednik Glavnog odbora.

Ministar odbrane Zoran Đorđević rođen je u Beogradu 1970. godine. Master je ekonomskih nauka u oblasti Međunarodno bankarstvo i finansije.

Završio je Školu nacionalne odbrane - Visoke studije bezbednosti i odbrane.

Profesionalno iskustvo sticao je na rukovodećim pozicijama u oblasti finansijskog i izvršnog menadžmenta u renomiranim domaćim i međunarodnim kompanijama (Comtrade, Kabel-X i druge).

Predsednik je Političkog saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i nacionalni direktor za naoružanja.
Stekao je više uglednih profesionalnih sertifikata, a član je udruženja Mensa Srbija.

Obavljao je dužnost državnog sekretara Ministarstva odbrane do 2016. godine.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rođen je 1971. godine u Beogradu. Diplomirao je 1997. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Za direktora Urgentnog centra (UC) Kliničkog centra Srbije (KCS) imenovan je 2012. godine. Prethodno je obavljao funkciju načelnika Intenzivne nege na odeljenju Hirurgije I Klinike za Urgentnu hirurgiju UC KCS.

Završio je specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije u bolnici „Hamersmit" u Londonu 2001. godine.

Specijalizaciju iz opšte hirurgije završio je 2003. godine. Trenutno završava doktorsku disertaciju.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rođen je 1972. u Novom Sadu.

Pravni fakultet završio je u Kragujevcu, bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super pres“ od 2000. do 2002., direktor marketinga u firmi „Color press od 2003. do 2007., i zamenik generalnog direktora „Color media international“ od 2007. do 2012.

Bio je odgovorni urednik nedeljnika „Pečat“ i kolumnista u više dnevnih i nedeljnih listova.

Biran je za odbornika u Opštini Rakovica, odbornika u Skupštini grada Beograda, kao i za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju bio je od avgusta 2012. do septembra 2013., kada je imenovan za ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo i Metohiju.

Na toj funkciji bio je do aprila 2014.

Osnivač je Jugoslovenske levice, koju je napustio 1998., kada je vršio funkciju zamenika predsednika. Socijalističkoj partiji Srbije pristupio je na Šestom kongresu i tom prilikom izabran je za člana Izvršnog odbora. Iz SPS se povukao 2007. i sa akademikom Mihailom Markovićem formirao je Pokret socijalista, čiji je i danas predsednik.

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić rođen je 1982. u Beogradu, gde je završio Fakultet organizacionih nauka.

Bio je kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije i jedan od najboljih vaterpolista sveta, koji je za reprezentaciju odigrao 284 utakmice i postigao 330 golova.

Sa reprezentacijom je osvojio 2002. bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu, 2003. zlatnu na Evropskom i bronzanu na Svetskom prvenstvu, 2004. srebro na Olimpijskim igrama i srebro u Svetskoj ligi, 2005. zlatnu na Svetskom prvenstvu i zlato u Svetskoj ligi, 2006. zlato na Evropskom prvenstvu i zlato u Svetskoj ligi, 2007. zlato u Svetskoj ligi, 2008. zlato u Svetskoj ligi, srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu i bronzu na Olimpijskim igrama, 2009. bronzu u Svetskoj ligi, zlato na Međunarodnim igrama i zlato na Svetskom prvenstvu.

Zlato u Svetskoj ligi osvojio je i 2010., kao i zlato na Svetskom kupu i bronzu na Evropskom prvenstvu, 2011. bio je osvajač zlata u Svetskoj ligi i srebra na Svetskom prvenstvu, 2012. zlata na Evropskom prvenstvu i bronze na Olimpijskim igrama, a 2013. zlata u Svetskoj ligi.

Igrao je u klubovima Partizan, Jadran, Posilipo, Pro Reko, Mladost, Radnički.

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, rođen je 1964. u Novom Pazaru. Medicinski fakultet završio je u Sarajevu.

Politikom se bavi od 1990. godine, kada je izabran za generalnog sekretara SDA Sandžaka. Od 1994. godine predsednik je Koalicije Sandžak, preimenovane u Sandžačku demokratsku partiju 2000. Posle petooktobarskih promena izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ.

Obavljao je i funkciju potpredsednika Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, kasnije i Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

Bio je ministar rada i socijalne politike od 2007. do 2012. godine. Bio je potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija od 2012. do 2014. Govori engleski jezik i služi se ruskim.

Ministar finansija Dušan Vujović rođen je 1951. godine u Požarevcu. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je neko vreme radio i kao asistent. Postdoktorske studije završio je na američkom univerzitetu „Berkli".
Radio je kao asistent i na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu.

Bio je dugogodišnji saradnik Svetske banke (SB).

Radio je kao predstavnik Srbije i Crne Gore u Savetu direktora SB, rukovodio je programom SB u Ukrajini, i bio vodeći ekonomista te banke za Evropu i centralnu Aziju. Od 2011. radio je kao konsultant SB i USAID u oblasti inovacija, budžetske reforme i reforme javnog sektora. Predaje na nekoliko fakulteta u svetu.

U Beogradu je profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju. Obavljao funkciju ministra privrede od 27. aprila 2014. godine do 4. avgusta 2014. kada prelazi na mesto ministra finansija. Govori engleski i ruski jezik.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rođen je 1969. godine u Beogradu. Diplomirani je ekonomista. Za predsednika Skupštine grada Beograda prvi put je izabran u decembru 2008. i ovu funkciju obavljao je sve do redovnih izbora za organe samouprave u Beogradu u maju 2012.

Ponovo je izabran za predsednika Skupštine grada Beograda u junu 2012. godine i ovu funkciju obavlja do stupanja na dužnost ministra. Poznavalac je funkcionisanja lokalne samouprave, sa višegodišnjim iskustvom u radu gradske i lokalne uprave, kao i upravljanja komunalnim sistemima, razvoja infrastrukture i saobraćaja.

Bio je član Upravnog odbora „Jat ervejza", a od 2008.na čelu je Skupštine privrednog društva „Jat tehnika". Na parlamentarnim izborima 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije.

Bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za evropske integracije.

Obavljao je funkciju ministra saobraćaja u Vladi Srbije od septembra 2013. do aprila 2014. Predsednik je Gradske organizacije SPS Beograda i član Predsedništva te stranke.

Odlikovan je Ordenom svetog Serafima drugog stepena od ruskog patrijarha Kirila.

Ministar privrede Goran Knežević rođen je 1957. u Banatskom Karlovcu, 1982. je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Radio je u Kombinatu "Servo Mihalj" od 1990. do 2000. i bio je generalni direktor Servo Mihalj - Tursta u Zrenjaninu. Izabran je 2004. za gradonačelnika i na toj funkciji u Zrenjaninu je bio u tri mandata. Tokom njegovog mandata je Zrenjanin proglašen za Grad budućnosti i najbolje mesto za investiranje u Jugoistočnoj Evropi, a on za gradonačelnika sa vizijom.

Takođe, obavljao je funkciju ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije od 2012. Od 2014. član Odbora direktora NIS-a. Član je Predsedništva SNS, više puta je biran za poslanika u Skupštini Srbije. Oženjen je i otac četvoro dece.

Ministar kulture i informisanja je Vladan Vukosavljević.

Vukosavljević je 2013. godine imenovan na funkciju sekretara za kulturu Grada Beograda.

Rođen u Beogradu 1962. godine, gde je učio u XI gimnaziji i diplomirao na Pravnom fakultetu, a pohađao je i poslediplomske studije "Međunarodni ugovori u spoljnoj trgovini".

Radio je u spoljnoj trgovini, bavio se prodajom nekretnina, pružanjem pravnih usluga i odnosima sa javnošću.
Od 2004. godine je član Krunskog saveta porodice Karađorđević, a bio je i potpredsednik Upravnog odbora Zadužbine Miloš Crnjanski.

Pisao je tekstove za "Pravnik", "Student" i NIN, govori engleski i francuski jezik, za koji je u gimnaziji dobio nagardu Francuske alijanse na evropskom konkursu za najbolji šastav na francuskom jeziku, i koji je učio u Parizu i Dižonu, a služi se i nemačkim jezikom (bio stipendista Gete instituta u Beogradu.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave je Ana Brnabić, koja je do sada je bila predsednica upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Poseduje MBA diplomu iz marketinga sa Hull univerziteta, Engleska i više od devet godina iskustva na menadžerskim pozicijama na različitim projektima međunarodnog razvoja, kao i u Vladi Srbije.

Izvršni je direktor Pexim fondacije od njenog osnivanja 2010, a pored toga, angažovana u kompaniji Continental Wind Serbia (CWS), gde radi na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin.

Jedan je od osnivača konsultantske firme Development Consulting Group (DCG). Vodila je Regionalnu stručnu grupu za komunikacije i PR za Development Alternatives Inc (DAI).

Takođe, radila je kao ekspert na USAID-ovom programu reforme lokalne samouprave u Rumuniji.

U 2013. je dobila priznanje „Biznis dama godine" u kategoriji društveno odgovorno poslovanje.
Aktivno je učestvovala u osnivanju NALED-a kao viši koordinator USAID-ovog programa za ekonomski razvoj opština, i od tada sarađuje sa Izvršnom kancelarijom na jačanju kapaciteta.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović rođen je 1977. u Sremskoj Mitrovici. Diplomirao je na Pravom fakultetu u Novom Sadu.

Izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Srbije 2004. godine i tu dužnost je obavljao do 2008. Gradonačelnik Sremske Mitrovice je bio u dva mandata od 2008. do 2016. godine.

Član je Predsedništva SNS od 2016. godine. Oženjen, otac dvoje dece.

Ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je Mladen Šarčević, koji je gimnaziju "Ruđer Bošković" osnovao 2003, zatim i prvu privatnu osnovnu školu istog imena, a pre nekoliko godina i Predškolsku ustanovu "Ruđer Bošković", čime je zaokružen sistem doakademskog obrazovanja.

Završio je Prirodno-matematički fakultet u Beogradu za tri godine, uz odobrenje Naučno-nastavnog veća zbog visokog proseka, a specijalizovao je oblast "Zaštita životne sredine" na Centru za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu.
Radio je u školstvu kao profesor geografije od 1979. godine, bio je direktor OŠ "Nikola Teska" u Rakovici od 1991. godine, a rukovodio je aktivom direktora opštine Rakovica i grada Beorgada u mandatu od četiri godine.

Ministar pravde Nela Kuburović bila je pomoćnica ministra u sektoru za pravosuđe, sa dugogodišnjim stažom u tom resoru.
Kuburović je prethodno u Ministarstvu pravde od 2008. godine radila najpre kao savetnik za poslove Visokog saveta pravosuđa, a od aprila 2009. godine za pružanje stručne pomoći Visokog saveta sudstva i Državnom veću tužilaca.

U avgustu 2009. godine zasnovala je radni odnos u Administrativnoj kancelariji VSS kao savetnik u Sektoru za normativne poslove, a u maju 2013. godine raspoređena je za na mesto načelnika Odeljenja za statusna pitanja sudija u Administrativnoj kancelariji V S S.
Za pomoćnika ministra pravde izabrana je 1. jula 2014. godine, a u avgustu 2014. godine imenovana je za člana Evropske komisije za efikasnost pravosuđa (CEPEJ), kao predstavnik Republike Srbije, a učestvovala je u radu sednica SEPEŽ-a.

Član je radnih grupa Ministarstva pravde za izradu nacrta zakona i podzakonskih akata kao što su Zakon o izvršenju i obezbedenju, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakon o Pravosudnoj akademiji, Zakon o javnom beležništvu, Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu i drugim.

Kuburović je bila i član zajedničkog stručnog tima Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde koji je pronašao rešenja za prevazilaženje spornih pitanja povodom Zakona o javnom beležništvu i pratećeg seta zakona, nakon čeka su advokati prekinuli više mesečnu obustavu rada.
Zbog ucestvovanja u izradi Nacrta Zakona o izvršenju i obezbedenju, Kuburović je 2016. godine dobila priznanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALEDA) za doprinos reformama i sprovodenju zakona u Srbiji u toku 2015. godini.

Rođena je u Sarajevu 1982, a osnovnu školu Milan Rakić je završila u Beogradu, a potom i X beogradsku gimnaziju.

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2005. godine, a potom je završila poslediplomske studije na smeru za privredno pravo. Pravosudni ispit je položila sam u julu 2008. godine, a javnobeležnički ispit u junu 2014. godine.

Ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović završila je Medicinski fakultet u Beogradu, magistrirala i doktorirala na istom fakultetu 1983. godine, odnosno 1986. godine.

Redovni je profesor i šef katedre za psihijatriju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Glavni je istraživač velikog broja kliničkih studija, naučnoistraživačkih projekata.

Član jer Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja 1990. godine. U pet mandata bila je poslanik u parlamentu,a od 2008 godine do 2012. godine bila je predsednica Skupštine Srbije.

Postaje vršilac dužnosti predsednika Srbije kada je Boris Tadić podneo ostavku 2012. godine, a od 2012. godine do 2014. godine bila je ministar zdravlja.

Danas je direktor Klinike za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević".

Ministar bez portfelja Milan Krkobabić jedan od osnivača Partije ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS za čijeg je predsednika izabran 2014. godine.

Krkobabić je gimnaziju i Ekonomski fakultet završio u Beogradu, a radno i stručno iskustvo sticao je radeći na finansijskim i bankarskim poslovima - od bankarskog pripravnika do direktora finansijske organizacije.

Za zamenika gradonačelnika Beograda izabran je 2008. godine i tu funkciju je obavljao do 2012. godine, kada je imenovan za direktora JP ''Pošta Srbije'' Beograd.

Krkobabić je 2008, 2012 i 2014 biran za odbornika Grada Beograda, a 2012, 2014. i 2016. bio je biran za narodnog poslanika i predsednika poslaničke grupe PUPS-a u Skupštini Srbije.

Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović rođena je u Beogradu 1978. gde je diplomirala na Fakultetu političkih nauka, a zatim završila master studije na Fakultetu za ekonomiju i političke nauke na Univerzitetu „ALFA".

Bila je dobitnik stipendije Ambasade Kraljevine Norveške za „Generaciju koja obećava" 2001., a 2000/01. godine i stipendije Fonda za talente Vlade Srbije „Za najtalentovanije studente u Srbiji".

Bila je učesnik EUVP (European Visitors Programme) - programa za upoznavanje sa institucijama Evropske unije, Brisel/Strazbur 2009.
U Srpskoj radikalnoj stranci je od 2005. do 2007. radila kao saradnica Aleksandra Vučića za međunarodne odnose, kao i u redakciji časopisa „Velika Srbija".

Jedna je od potpisnica-osnivačica Srpske napredne stranke 2008.

U maju 2012. izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa liste Srpske napredne stranke, gde je obavljala dužnost predsednice Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Bila je i članica Odbora za evropske integracije, Zajedničkog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, Stalne delegacije parlamentarne skupštine Saveta Evrope, šefica delegacije Centralnoevropske inicijative i predsednica Grupe prijateljstva sa Turskom.