Kitarović: Hrvatski narod bio žrtva "velikosrpske agresije"

"Kao hrvatska predsednica želim još jednom potpuno jasno da kažem: istorijska je istina da je hrvatski narod u BiH bio prva žrtva velikosrpske agresije u susednoj državi i prvi joj se odupro", rekla je Kitarović tokom prijema na Pantovčaku za Hrvate iz BiH.

Kako je dodala, "istorijska je istina da je Hrvatska tokom rata u BiH zbrinula stotine hiljada bošnjačkih i hrvatskih prognanika i izbeglica, te omogućila humanitarnu pomoć i naoružavanje svih odbrambenih snaga, pruživši, u sladu s međunarodnim pravom, i svu drugu pomoć radi odbrane teritorijalnog integriteta i opstanka te države", prenela je Hina.

Grabar-Kitarović tvrdi da Hrvatska nije učestvovala u udruženom zločinačkom poduhvatu već da je kroz pune četiri godine branila BiH.

Prema njenim rečima, hrvatski narod je pristao na stvaranje Federacije BiH kao zajedničkog entiteta s Bošnjacima, "kako bi pridoneo miru i pomirenju".

"S punim pokrićem u istorijskoj istini možemo reći da je hrvatski narod, organizovan u jedinice Hrvatskog vijeća odbrane, dao presudan doprinos odbrani i opstanku BiH u prvim mesecima velikosrpske agresije, a potom i u daljim operacijama njene odbrane i oslobađanja", rekla je Grabar-Kitarović.

Osim vojnog, nastavila je s tvrdnjama Grabar-Kitarović, "Hrvatska je u saglasnosti s legalnim državnim telima BiH pružila i najveći mogući politicki i vojni doprinos njenoj odbrani, a konstruktivnim i odgovornim učešćem u postizanju Vašingtonskog i Dejtonsko-pariškog sporazuma pružila je ključnu pomoć za završetak rata i uspostavljanje političkog dogovora za mirnodopski razvoj te države".

"Sve ovo što se dogodilo na Haškom sudu nas još više motiviše da, s jedne strane, insistiramo na utvrđivanju i promovisanju istorijske istine, a, s druge strane, da se okrenemo budućnosti hrvatskoga naroda u BiH", poručila je predsednica.

Hrvatska predsednica rekla je da Hrvati u BiH nisu gosti, nego njen konstitutivni narod koji "u konzumiranju svojih suverenih prava ne želi ništa drugo nego mir i ravnopravnost s Bošnjacima i Srbima", te je navela da oni "nisu bili i neće biti nacionalna manjina", niti su, smatra, ičim zaslužili da ih iko takvima smatra.

"Hrvati su u Bosni i Hercegovini vekovima živeli, žive i živeće i dalje!", rekla je Grabar-Kitarović.

Hrvatska predsednica je Hrvate iz BiH primila u sklopu Dana otvorenih vrata na kojima tradicionalno ugošćava predstavnike raznih delova hrvatskog društva, a susret je dogovoren pre haške presude šestorici bivših političkih i vojnih lidera takozvane Herceg-Bosne, navodi hrvatska agencija.

"Nažalost, na ovaj naš susret pala je senka tragičnih događanja u haškoj sudnici pre tri dana, u kojima smo u punoj meri videli koliko su krhka očekivanja od ljudske pravde, proživevši moralnu dramu šestorice naših sunarodnika i životnu dramu generala Slobodana Praljka", rekla je Grabar-Kitarovic.

Praljak se u sredu ubio u sudnici Haškog tribunala nakon što mu je potvrđena prvostepena presuda na 20 godina zatvora za ratni zločin nad muslimanima u delu BiH, a holandski tužioci saopštili su juče da preliminarna autopsija ukazuje na to da je umro od trovanja cijanidom.

Šestorici čelnika takovzne "hrvatske republike Herceg-Bosne" Haški sud je u sredu pravosnažno izrekao ukupno 111 godina zatvora za zločine nad muslimanima u BiH: Prliću 25, Stojiću, Praljku i Petkoviću po 20 godina, Choriću 16 i Pušiću 10 godina zatvora.

Grabar Kitarović nedavno je negirala da je u Haškom tribunalu u sredu izrečena Hrvatskoj i hrvatskom narodu u BiH, jer, kako tvrdi, Hrvatska nije bila agresor i najviše je učinila za celovitost BiH, a hrvatski narod se uspešno "odupreo veliskosrpskoj agresiji".

Hrvatska predsednica, premijer te zemlje Andrej Plenković i predsednik Sabora Gordan Jandroković, ranije su ocenili da je je haška presuda šestorici Hrvata iz BiH nepravedna i neprihvatljiva, te najavili njeno osporavanje i u Savetu bezbednosti UN, 6. decembra.