Jovanka je nosila pištolj da zaštiti sebe i Tita!

Toma Fila, jedan od najpoznatijih srpskih advokata, sin čuvenog Filote File, čovek koji je zastupao Jovanku Broz, Slobodana Miloševića, Žarka Lauševića i koji tu i tamo šapne koju Ivici Dačiću, u intervjuu za „Alo!” govori o Haškom tribunalu, srpskoj zabludi da će pobediti Hag, kao i u kakvim je odnosima sa Mirom Marković.

Sud u Hagu se gasi na Svetog Nikolu?

- Ako se kaže „o pokojniku sve najbolje“, e o tom pokojniku sve najbolje! Problem je u tome što je 1996, kada sam otišao kao prvi advokat koga je Hag angažovao da brani nekoga, imao sam propusnicu „003”. Pre mene su bila dvojica advokata - Vladimirov, koji je branio prvog optuženog, i Ori, advokat koji je kasnije postao sudija. Treći sam bio ja. Znači, ja sam najstariji advokat angažovan tamo.

Šta ste prvo pomislili kada ste ušli u prostorije Haškog tribunala?

- Kada sam se 1996. prvi put vratio iz Haga, rekao sa kolegi Milanu Vujinu: „Ovi su ljudi potrošili enormna sredstva, ovi nam ne žele dobro”. Kada sam ušao u sud, nisam video samo fotografije srpskih žrtava. Prikazani su samo oni koje su Srbi ubijali. Bila je snimljena Hrvatska i Bosna i svuda samo ubijeni Bosanci i Hrvati, a nigde nijedan ubijeni Srbin... Otišao sam odmah da pitam o čemu se radi. Objasnili su da je Vasvija Vidović predstavnica Bosne. Ona je došla tamo i predstavila se kao neko ko zastupa sve državljane BiH, a zastupala je samo muslimane i na kraju je završila kao branilac Nasera Orića. Jasno je bilo koje su njene namere. Tada sam shvatio da je Zapad uložio stotine miliona dolara u tu priču.

Da li ste verovali u pravdu u Haškom tribunalu?

- Ima jedna čuvena priča kada su Milenko Stojković i Petar Dobrnjac dizali bunu protiv turske carevine. Kada je Stojković zabio onaj barjak i rekao: „Rat Turcima”, Srbi su tad ustali i rekli: „Dobro”. Jedan je tada pitao: „Ali, vojvodo, kako ćemo mi protiv cele vojske Turske - oni su naoružani do zuba, obučeni, odeveni, kako ćemo mi“. Tada je Dobrnjac rekao: „Ne brini ništa, svima ćemo je*ati mater”. Shvatio sam da je u Hagu opaka borba. Došao sam u Beograd i pokušao to da kažem. Nije verovao ni Milošević, ni Đinđić, ni Koštunica, niko nije verovao šta će nam se dogoditi i svi su imali druga posla.

Da li ste znali kako će biti suđeno Srbima?

- Te 1996. godine, ambasador SAD rekao je da su za sve krivi 86 odsto Srbi, 10 odsto Hrvati i pet odsto Muslimani. Sada, kada pogledate presude, vidite da je zaista bilo tako.

Kakav je bio vaš odnos sa Slobodanom Miloševićem?

- Tadašnji predsednik Milošević je želeo da prikaže istinu u Hagu. Mišljena su nam se razišla jer sam mu rekao da ne treba da se brani. On uopšte nije trebalo da izađe pred sud. Znate, ja sam Toma Fila, ja ne branim iz hodnika. Kada se prvi put pojavio u sudnici i rekao da ne priznaje taj sud, oni su se smrzli. Međutim, kad je prihvatio da uđe u sudnicu i nešto objašnjava, bio je banket u sudnici. Tada su shvatili da su ga pobedili. Ja sam govorio da ne treba da uđe u sudnicu, da treba da odbije da uđe. Niko ne bi mogao da ga natera da uđe. Neka sude bez njega, da vidim šta bi bilo. Međutim, on to nije hteo. Slobodan nikome nije verovao da ume bolje od njega.

Da li je Hag ubio Miloševića?

- Milošević je bolovao od angine pektoris. On je živeo u neuslovima u zatvoru. Bio je bez vazduha, a non-stop su ga zatrpavali obiljem dokumentacije.

U kakvim ste odnosima sa Mirom Marković?

- Ne čujem se sa Mirom. Naljutila se na mene jer nisam hteo da razgovaram sa njom na taj način. Ona je želela da mi određuje odbranu.

Čega se prvo setite kada se pomene ime Jovanke Broz? 

- Jovanka Broz je došla kod mog oca jer joj je Tito rekao: „Ako ti neko učini nešto loše, javi se Fili. On se ne boji nikoga.“ Kada je moj otac umro, ja sam nastavio. Jednom me je ona pitala: „Koja je vaša cena da me prodate?“. Rekao sam joj: „Drugarice Broz, da li vidite ovu osobu koja vam donosi kafu?“, i pokazao sam na moju majku. Tada sam joj rekao: „Ako zaprete mojoj majci, onda da.“

Da li je Jovanka volela Tita?

– Jovanka je bila verna i odana Titu. Videlo se tokom posete Francuskoj. Došlo je do incidenta kada je na balu iz Jovankine torbe ispao pištolj, a obezbeđenje je to brže-bolje pokušalo da prikrije. Tito je imao veliko poverenje u nju. Ona mu je bila poslednja linija odbrane i zato je nosila mali pištolj. Ona je Tita volela do ludila i nije s njim bila iz interesa.