Hrvati i Mađari vraćaju migrante kroz njive u Srbiju

Kako je njena porodica ispričala medijima, do nesreće je došlo nakon što ih je hrvatska policija primorala da se vrate u Srbiju.

Da ovaj tragični slučaj nije izolovan već je deo višemesečne prakse za "Blic" potvrđuje direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

"To traje već četiri, pet meseci u kontinuitetu, svakodnevno, noću i preko dana, a radi se o potpuno ilegalnom guranju migranata nazad u Srbiju. Osim Hrvatske to radi i Mađarska, i to u potpunosti bez komunikacije sa srpskim vlastima", kaže on.

On dodaje da to rade institucije tih zemalja.

"Mi to ne govorimo napamet: imamo izjave svedoka koji su nam rekli da su ih policajci preko noći vratili u Srbiju i da su im prethodno zabranili da traže azil u Hrvatskoj. Nažalost avganistanska devojčica nije ni prva ni poslednja žrtva u tom nizu. Pomno pratimo taj slučaj i od nadležnih smo zahtevali odgovor na pitanje da li je pokrenuta istraga o nesreći", kaže Đurović.

On ističe da nikada nije postajao sporazum o međusobnom "raspoređivanju" izbeglica između naše i dve pomenute susedne zemlje, te upozorava na to da će, ako se ovaj dugotrajni problem ne reši, Srbija postati tampon zona za izbeglice sa Bliskog istoka.

I u Komesarijatu za izbeglice i migracije naglašavaju da je vraćanje migranata iz susednih država prevenstveno kršenje njihovih prava zagrantovanih međunarodnim propisima.

Kako objašnjavaju, migranti imaju pravo da podnesu zahtev za azil kad se nađu na teritoriji neke države.

"To je problem na koji Srbija upozorava od početka podizanja zidova i zatvaranja granica od strane država članica EU. Nažalost, svedoci smo da ta prisilna vraćanja migranata nekad imaju i tragične posledice", navode u Komesarijatu.

U Komesarijatu dodaju da je oko milion migranata tokom krize prošlo kroz Srbiju i navode da sve više njih traži krov nad glavom zbog sve hladnijeg vremena.

"Trenuno je u prihvatnim centrima za azil smešteno 4.207 lica. Oko 250 osoba boravi van centara, uglavnom u Beogradu, Šidu i Subotici. Raspoloživi kapaciteti su 6.000 mesta, tako da svi migranti, ukoliko žele, mogu imati smeštaj", kažu u Komesarijatu, ali ne očekuju da će se broj migranata značajno povećati.