Gledaću šta radite, jer ja ne umirem!

 

- Isto će biti kao ovde, rajski! Samo ću da vas gledam šta radite. Ajde da maštamo ovako ako hoćeš. Jer ja nikada neću umreti! - rekao je pre pet godina Bata. Nije laž! Nemoguće je da preko 300 filmova i uloga snimljenih od 1955. godine nestane. I posle Bate živeće Valter, i još mnogo, mnogo likova.

 

- Meni je rad prešao u životnu naviku, ali pored snimanja imam i neke prateće obaveze, pre svega razgovor s vama novinarima, a onda i prisustvovanje raznim manifestacijama, proslava vojske, MUP-a, prosvete... I ništa ne odbijam. Zašto bih? Što da odbijem intervju, ovde u kafani, pa da onda opet dođem i da sedim ovde. Ovako, lepo pričamo... To sebi nisam nikada dopustio. Nikoga nisam odbio za intervju, ja izuzetno cenim svaku profesiju, pa i vašu - pričao je najpoznatiji naš glumac. Planirao je da se sa svojom životnom saputnicom Lulom venča u crkvi, ali se to nije dogodilo, jer mu je planove pokvarila bolest.

- Sigurno će biti crkvenog venčanja. Treba samo čekati lepo vreme, nema smisla sada preko zime. Goste ne biram, nek dođe ko hoće. Kumove biram, kumovi će nam biti oni koje sam ja venčao, a i oni su mene - šalio se Valter, a pričao je i kako je jurio Lulu.

- Ušla je u moj život u njenim ranim godinama. Bili smo komšije, ja sam je pratio, viđao svaki dan. Pratio sam je kako raste, razvija se, formira, da bih jednog trenutka rekao: „E, sad te navike promeni, svoje ambicije promeni“, i to traje do danas. I trajaće, jer kao što sam rekao, ja neću umreti. Deca su išla sa mnom na snimanje u početku, bili smo svi non-stop zajedno. Kada su krenuli u školu, Lula je preuzela vaspitavanje, vođenje porodice, a tako je i dan-danas. Za nju su deca i sada mala - iskren je bio glumac, koji zbog svog posla često nije bio kod kuće. Dok se snimala „Neretva”, bio je na terenu 18 meseci.

 

- Nije me bilo, ali ja se osećam kao gazda! Evo, ja ne znam koliko imam para, Lula zna. Pare ne nosim sa sobom, tako da ja nju ne koštam ništa! Ne nosim ih sa sobom, već sa predsobljem - nikada nije prestajao Bata da se šali, ali je više nego jasno koliko mu je Lula značila. Imao je puno partnerki tokom karijere koju mnoge njegove kolege mogu samo da sanjaju. Kako je pričao, sve ih je voleo i cenio.

- Sve su mi bile na srcu, ali se nikada nisam zaljubljivao u njih. Pokazao sam da je i to moguće. I one su to znale. Sve ih volim i cenim. Ne družim se s glumcima. Ja nemam prijatelje ni u privatnom životu. Jer imao sam loše iskustvo, vrlo loše, s najboljim prijateljima. Imam dvojicu prijatelja iz detinjstva - govorio je Bata, koji je objasnio kako je dobio ulogu čuvenog Valtera.

- Prethodno sam bio snimio neke filmove i Šiba Krvavac me je pozvao u Sarajevo. Nije tražio probno snimanje, dao mi je tekst i pitao hoću li da igram. Kasnije sam igrao u svim njegovim filmovima - rekao je Bata.

 

Nakon sukoba u kojem je bio sa Borisom Dvornikom, dvojica prijatelja su se pomirila putem video-linka 2006. godine kada se Bata oporavljao od operacije srca. Tada je svom prijatelju poručio: „Ja bih ti dao svoje srce da ono nešto vredi“.

Seka Sablić: Pogodila me je vest o njegovoj smrti

- U šoku sam, ne znam šta da kažem. Svi smo smrtni, a on je bio veliki glumac kojeg ćemo dugo pamtiti. Ostavio je veliki trag, pogodila me je vest o njegovoj smrt, čovek sa kojim sam radila u najboljim godinama svog života je otišao. Učila sam od njega, bio je veliki. Nadam se da će nove generacije ići njegovim stopama i da će uspeti da postanu glumci kakav je on bio.

Radoš Bajić: Njegovo mesto će ostati trajno upražnjeno

- Otišao je najveći srpski filmski glumac. I baš kao u finalnim sekvencama filmova u kojima je briljirao, čovek koji je obeležio epohu srpskog i jugoslovenskog filma je otišao u večnost. Kao poslednji, u koloni velikana koji nas u poslednje vreme neumitno napuštaju. Njegovo mesto će trajno ostati upražnjeno - jer je on nezamenljiv. Kao mladi glumac učio sam od njega, sarađivali smo i družili se godinama. Poslednji projekat na kojem smo zajedno radili je film „Led“, moje ćerke Jelene, u kojem je Bata maestralno tumačio ulogu dede Životija - to je bila veličanstvena kreacija velikog umetnika. I čoveka. Neka mu je večna slava i hvala.

Svetlana Bojković: Sa Batom je otišla jedna epoha

- Bio je uvek raspoložen i pre svega veliki profesionalac. Njegovim odlaskom otišla je jedna epoha, njemu nema naslednika, ne vidim ga u perspektivi. Snimao je sa lakoćom i uvek je bio perfektan. Mnoge riskantne scene, gde bi glumci tražili kaskadere, Bata je snimao sam. Nikada nije dozvoljavao da neko drugi radi njegov posao i sve je radio sam bez zamene. Rizikovao je život i uvek je bio profesionalac.

Branislav Lečić: Bata je bio vanserijska pojava

- Ova godina je veoma čudna, neka od najvećih glumačkih imena su nas napustila. Ime Bate Živojinovića je vezano za film i istoriju, ali 100 godina neće biti čoveka koji je uticao i koji je učinio za naše živote i za kinematografiju koliko je to Bata. On je jedna vanserijska pojava, priča o njegovom životu je priča o našoj državi i kinematografiji. Voleo bih kada bi domaći film bio sačuvan i negovan sa onolikom ljubavlju sa kojom je to Bata radio i sa kojom ga je negovao.

Mima Karadžić: Bata je otišao ponosan!

- Bata je bio veliki glumac i kada je on radio projekat, to je mnogo značilo ekipi. Bio je duhovit čovek, uvek spreman za šalu. Jednostavno je znao šta da kaže u datom trenutku, a što je bilo užasno bitno za glumački posao. Drago mi je što sam poznavao takvog borca i što sam radio sa njim nekoliko filmova kao što su: „Tri karte za Holivud“, „Majstor i šampita“... Mislim da je Bata otišao ponosan, a i ponosni su svi oko njega koji su ga poznavali. Imao je jedan bogat i kompletan život.

Gorica Popović: Čast mi je što sam radila sa njim!

- Znao je da napravi šalu. Nije postojalo nešto što ne bi mogao da uradi, znao je da uđe u ledenu vodu i da glumi bez problema. Meni kao mladoj glumici u tom vremenu davao je mnogo saveta, upravo zbog toga je bio veliki čovek. Velika mi je čast što sam radila sa njim i teško mi je zbog gubitka, izgubili smo veličinu od čoveka.

Dragan Džajić: Ponosan sam što je Zvezda imala takvog navijača

- Batu znam više od 50 godina. Voleo je sport, a posebno Zvezdu. U jednom periodu njegov sin je igrao u omladincima. Bio je član Skupštine kluba i odlično je vodio tu poziciju. Bio je legenda za sva vremena, veoma popularna osoba i veliki čovek. Ponosan sam što je Zvezda imala takvog navijača, jer je bio neponovljiv. Čovek koji je bio veličina, a pre svega dobra osoba. Pamtiću ga po neponovljivom smislu za humor, i kao nekog ko je bio pravi navijač, kako u duši, tako u srcu.

Mira Banjac: Umro je od tuge što nije video sina

Gordan Kičić: Imao sam čast da radim sa njim

- Bata je bio prava i istinska legenda. Imao sam tu čast i zadovoljstvo da radim sa njim, da se zezam sa njim, da učim od njega i pratim kako radi. To je veliki gubitak za našu kinematografiju, ali s druge strane, on je toliko toga ostavio iza sebe, da će to biti za generacije i generacije primer, da gledaju i uče, kao i da vide kakvog smo mi velikog glumca imali.

Snežana Savić: Otišao je u legendu

- Izražavam najdublje saučešće njegovoj supruzi Luli, koju poznajem, poštujem i izuzetno cenim, kao i celoj Batinoj porodici. Veoma mi je žao što je otišao najveći scenski glumac svih vremena, ali on zapravo nikada neće otići, jer je otišao u legendu.

Jelica Sretenović: Bio je pravi laf

- Ne mogu da pričam koliko mi je teško. On je moj komšija, moj Vračarac. Pamtiću ga po njegovom duhu i po velikom talentu, kao i po tome što nije odbijao uloge. Bio je pravi glumac, njegov odlazak je veliki gubitak za sve nas. Sećam se kad smo glumili u filmu „Majstorska radionica“ kod Šotre trebalo je da mu nalupam šamare. Bojala sam se da ga ne udarim jako, a on je rekao: „Lupaj, samo napred!“. Bio je pravi laf. Saučešće njegovoj porodici, njegovoj supruzi Luli, koja je veliki borac. Borila se za njega kao lav da ga održi u životu što duže.

Andrija Milošević: Otišao je simbol kulture

- Otišao je simbol jedne zemlje, jednog neba, jedne kulture, civilizacije, jedne sjajne prošlosti. Otišla je najveća zvezda jedine naše bajke. Počivaj u miru.