Glasine da sam Mihin miljenik oterale me iz reprezentacije!

Nije mu bilo suđeno. U zenitu karijere kada je bio Mihajlovićev "džoker iz rukava" koji je mogao da preraste u vedetu "orlova" za neke naredne pohode, Ivan Radovanović nestao je sa reprezentativne scene na koju se više nikad nije vratio. Vezista Kjeva iz Verone otvorio je dušu u razgovoru za "Alo!", rekavši da je mišljenje klasičnih mediokriteta uticalo na njegovu sudbinu u nacionalnom timu.

- Reprezentacija je za mene oduvek bila svetinja. I sad je. Uvek sam rado prihvatao poziv i bio sam spreman da pružam maksimum na svakom meču i da ispunjavam sve zadatke koje mi selektor nametne. Ipak, ljudima sam bio trn u oku jer su govorili da da sam miljenik selektora Mihajlovića, a ustvari sam igrama u klubu zaslužio poziv - istakao je Radovanović za "Alo!" i dodao da su priče o menadžerskim igračima potpune besmislice koje štete fudbalerima, što je prema njegovoj tvrdnji, sam osetio na koži.

- Sve se promenilo od onog meča protiv Hrvatske. Ljudi uvek "znaju" ko treba da igra i uglavnom im se ne sviđa kad selektor odabere igrača za kojeg većinsko stanovništvo tvrdi da ne zaslužuje ni poziv, a kamoli da igra. Odmah se potegnu priče o menadžerskim igračima što je nanelo veliku štetu većini fudbalera. Jednostavno te to ubije u pojam i padne ti samopouzdanje. I sam sam bio žrtva toga - otkrio je Radovanović ono što mu već neko vreme leži na srcu.

Uprkos poznatim sastojcima koji se već duže vreme krčkaju u kuhinji srpskog naroda, čak i onih prosečnih ljubitelja "loptanja", Radovanović je najavio da mu je prevashodni zadatak da se posveti dobrim igrama u Seriji A, a ukoliko kojim slučajem dobije reprezentativni poziv, sa zadovoljstvom će ga prihvatiti.

- Lepo mi je u Kjevu, standardan sam igrač i jedan od najstarijih po stažu u ekipi. Zadovoljan sam svojim partijama, a zadovoljni su i u klubu mojom posvećenošću. Iskreno, ne nadam se previše reprezentativnom pozivu, ali ukoliko usledi, rado ću se odazvati. Uvek sam tu za "orlove" kad zatreba. Nikad nisam ni poželeo da odem - kaže 28-godišnji Radovanović.

"Leteći magarci" su sjajno započeli sezonu u Kalču, ali je odjednom usledio pad forme. Povezali su pet mečeva bez pobede, a ovog vikenda prekinuli su crni niz trijumfom nad Kaljarijem (1:0) u meču u kom je Radovanović u jednom trenutku bio kapiten.

- Kada je Serđo Pelisije izlazio iz igre, saigrač koji ga je zamenio prišao mi je i uručio mi kapitensku traku. U trenutku sam bio zbunjen, nisam očekivao, ali nije bilo vremena za čuđenje. Morao sam da nastavim sa igrom. Tek u svlačionici mi je postalo jasno da sam izvesno vreme nosio traku oko ruke. Uostalom, jedan sam od igrača koji je najduže u klubu (četiri godine), pa su se malo vodili i time.

Radovanović će se narednog vikenda sresti oči u oči sa čovekom koji mu je ukazao poverenje u reprezentaciji 2012. godine, pošto će tim iz Verone ići na gostovanje Mihajlovićevom Torinu.

- Vratilo nam se samopouzdanje posle pobede nad Kaljarijem i idemo u Torino da pokušamo da se domognemo bodova. Neće biti lako, u sjajnoj su formi, imaju odličnu ekipu, sjajne individualce i odličnog trenera.

Kada je Mihajlović u pitanju, iskusni vezista govorio je isključivo u superlativima. Štaviše, uveren je da bi sadašnji strateg Torina odveo Srbiju na Evropsko prvenstvo 2016.

- Odličan je stručnjak. Ima autoritet, što pokazuju i rezultati koje pravi sa svojim klubom. Odličan je bio u reprezentaciji, ali problem našeg naroda je to što želimo sve. Odmah i sad! Ne može uvek tako. Ne vidim ništa loše u tome što smo propustili Svetsko prvenstvo u Brazilu. Stekli smo iskustvo i već u narednom ciklusu kvalifikacija bilo bismo pravi. Pogledajte sada, većina igrača koji su igrali pod Mihajlovićevom palicom, sada su nosioci reprezentacije. Da je ostao selektor i u narednom ciklusu, ne sumnjam da bi odveo naš nacionalni tim na Evropsko prvenstvo koje je igrano ove godine - uveren je Radovanović.

Najviše srpskih "legionara" koji zarađuju inostrani fudbalski hleb, nastupa u Seriji A. Radovanović je ponosan na tu činjenicu, ali smatra da su svi oni nepravedno zapostavljeni, bar kada je u pitanju reprezentacija.

- Malo srpskih igrača iz Italije igra u nacionalnom timu. To je jedna od najjačih evropskih liga i svakako treba posvetiti pažnju našim igračima koji nastupaju ovde. Sjajni su fudbaleri i uglavnom nosioci svojih klubova. Ne razumem zašto Ljajić nije pozvan... Dečko zaslužuje da igra u reprezentaciji. On je tip igrača koji pravi razliku. Sa Tadićem bi činio neustrašiv tandem, ali nije moje da odlučujem ko treba da igra. Selektor najbolje zna.

Vezista Kjeva prati igre "orlova" i zasad je zadovoljan kako se stvari odvijaju u našoj grupi.

- Imamo mnogo kvalitetnih igrača, na papiru smo bolji od svih konkurenata, samo to treba pretočiti na teren. Atmosfera u ekipi je jako važna i potreban je čovek koji će uspostaviti psihološki mir i sugurnost. Mislim da je Muslin zasad na dobrom putu i treba verovati u njega i u ove momke.

Radovanović je karijeru započeo u Partizanu gde je prošao sve mlađe kategorije, ali nikad nije zaigrao za prvi tim. Bio je na pozajmici u Smederevu, a onda je iznenada usledio poziv Atalante. Tu je počela njegova inostrana karijera, a kako sada stvari stoje, zadovoljan je fudbalom i životom i Italiji i nema nameru da se vraća u srpski fudbal, čak ni da završi karijeru.

- Bio sam vrlo mlad kada sam dobio poziv Atalante. Trebalo je povući pametan potez imajući u vidu sve okolnosti. Odlučio sam da odem u tim iz Bergama, gde mi je bilo potrebno malo vremena da se uklopim. Neko vreme sam proveo na pozajmicama, ali ubrzo sam stekao iskustvo igranja u Italiji i navikao sam se na taj stil fudbala. Planiram da završim karijeru u Italiji i ovde da ostanem. Supruga i ja smo se uklopili u stil života, a pre nekoliko dana smo dobili ćerkicu. Lepo mi je ovde, verovatno se neću vraćati u Srbiju - zaključio je Radovanović.