ESA izgubila kontakt sa sondom na Marsu

Sumnje u neuspeh sletanja pojavile su se pošto sonda nije poslala signal ka američkom MRO ("Orbitalni istraživač Marsa") koji se nalazi u orbiti iznad te planete.

Sonda je u atmosferu Marsa uletela brzinom od 21.000 kilometar na sat. Brojnim tehnikama trebalo je da uspori i bezbedno se spusti na površinu planete. Tehnike su uključivale toplotni štit, specijalni padobran i rakete s kontrapotiskom.

Sonda je opremljena i specijalnom strukturom koja bi trebalo da joj pomogne da u slučaju da ne uspori dovoljno ipak bezbedno aterira.

Nažalost, iako je sonda zvanično sletela na Mars, signal kojim bi to bilo potvrđeno nije stigao. Kako su saopštili iz ESA, signal je nestao nekoliko trenutaka pre ateriranja. Ostaje nada da će prilikom nekog od narednih preleta MRO-a iznad lokacije na kojoj se nalazi sonda ipak doći do kontakta,

Sonda je, inače, u roku od nekoliko minuta nakon odbacivanja toplotnog štita trebalo da počne sa slanjem crno-belih fotografija i video-snimaka.

Ova sonda trebalo je da bude test za naredne misije, a naučnici iz ESA bez obzira na sve smatraju da je i ovo dobro, pošto će izvući pouke iz grešaka. Ovo je bio i test za budući rover koji ESA planira da pošalje na Mars. ESA, naime, planira da 2020. godine na Mars pošalje rover sa bušilicom, a ovaj deo misije bio je i vežba sletanja za tu misiju.

Inače, prvi i najvažniji deo misije uspešno je okončan i orbiter TGO koji traži tragove gasova je u redu. Taj orbiter treba da utvrdi da li je na toj planeti moguć život.

Misija "ExoMars 2016" zajednički je poduhvat evropske (ESA) i ruske svemirske agencije (RosKosmos), uz saradnju sa NASA.

Sonda Skjapareli dobila je ime po italijanskom astronomu iz 19. veka Đovaniju Skjapareliju, koji je tokom karijere izučavao Mars i otkrio "mora" i "kontinente" na toj planeti.

Evo kako je sletanje sonde trebalo da izgleda na osnovu animacije koju je ranije objavila ESA: