Epidemija autošovinizma

 

Kod velikog broja inficiranih primećena je mutacija virusa koja izaziva posebno agresivne reakcije u vidu javnih napada na vidovdansko nasleđe, Srpsku pravoslavnu crkvu, ćirilicu, Svetog Savu, borbu za Kosmet...

Čvrsto uvereni da predstavljaju kulturno prosvetljenje zaostalih Srba i svojevrsne mesije novog, jedinog mogućeg sistema vrednosti, zasnovanog na pukom gaženju celokupnog materijalnog i nematerijalnog, zdravog nasleđa, postaju uticajni delatnici u kulturi i medijima.

Bune se zbog rušenja privremenih nelegalnih objekata, a ćute na potapanje Valjevske Gračanice. Bubne opne im kida najava podizanja najveće srpske zastave, jer je kanda skupa skoro koliko i implementacija “seksualnog paketa” u obrazovni sistem. Neophodnost renoviranja dečjih bolnica služi im samo kao argument za napad zbog trošenja novca na sve ostalo osim na manifeste u ime kvazižrtava i novodefinisanih manjina. Ne daj bože da su pokrenuli neku inicijativu za afirmaciju srpskih heroja, a prvi su da ih lažno etiketiraju kao zločince...

Žale se na velike troškove izgradnje ili obnove nacionalnih simbola, a ponosno “isisaju” milione na paradiranja i manifetluke novog poretka. Fanatični aktivisti nekog neoliberalnog pokreta “za sve pare” grade svoj svet, izvlačeći ciglu po ciglu iz zidova porodične kuće, gradeći grob duše svoje, u kojoj će partijati do poslednjeg grama telesnih opijata. Simptomi se vide i na mreži. Otvaraju blogove i pišu “o bliskosti stavova vladike Nikolaja i Hitlera”, a osećaju i slobodu bez osnova da polemišu o Svetosavlju, koje i nepoznaju, i slično.

Jedan od glavnih izvora epidemije su brojne nevladine organizacije, fondovi i iritantna udruženja istobojno odevenih žena, koja regrutuju kandidate kojima perfidno, uz titulu kulturno dekontaminiranog intelektualca, “otvaraju” mozak i usađuju truli gen lažnog kosmopolitizma sa obaveznom autošovinističkom potkom. Kao što pad imuniteta jeste povoljan za razvoj bolesti, tako je i pad svih moralnih vrednost u jednom narodu idealno tle za razvoj autošovinizma.

I evo, raste, buja, ponosno cveta i očekuje plod. Plod moralne propasti i trajnog, ritualnog zakopavanja nasleđa. I da se razumemo, za ovaj pad teret ne snose samo trenutni pacijenti već i politička i crkvena elita, partije, tajkuni (nekad zadužbinari), pa i svi mi kao narod, jer iz naroda nam dolaze i popovi i lopovi, ne uvozimo ih. Važno je podsetiti se da se rodoljublje gaji i usađuje u nove naraštaje. Sebičluk i isključivo lična imovinska i svaka druga korist nas je razrodila i dozvolila da se seje autošovinizam. Obratimo malo pažnje i ka spoljnom faktoru koji znatno podstiče širenje epidemije. Znatno u novcu.

Ukoliko mi, neinficirani, ne zalivamo koren srpskog (h)rasta, ukoliko ga, zavedeni izgledom otvorene muholovke, sasečemo, želeći da se nakalemimo na taj egzotični cvet iz susednog dvorišta, a posebno ako dozvolimo da nove generacije zahvati autošovinistička boljka, može doći do propadanja čitavih plodonosnih useva, do definitivnog gubitka duše. Dakle, NE ćutanju na autošovinističke ispade! Terapija ISTINOM najdelotvornija je. A za decu - prevencija! Dojite ih rodoljubljem, na ponos i za spas Srbije!