Dve zidarske šamarčine

Kako da volite sebe, kako da izađete iz mraka, kako da oprostite sebi i drugima, kako da steknete samopouzdanje i slične psihoigrice u pet i deset koraka?!

Stvarno, ljudi, na kojim ste drogama!? Pitam se kako li su preživljavali logoraši i deca bez roditelja do sada bez raznoraznih Lujzi Hej?! Kako je pećinski predak stigao da evoluira bez ovih pamfletića koji vređaju i nauku i inteligenciju?!

Leče li se oni sa karcinomom lekovima ili Lujzom Hej?!

Imam ja bolji savet za vas, i to u jednom koraku: stanite pred ogledalo, drmnite sebi dve zidarske šamarčine, odrastite već jednom i počnite da živite realan život! Tamo napolju nalazi se svet, u kojem, kao u prodavnici, u rafovima stoji sve što vam je potrebno. Ali kao ni hleb ni mleko, neće vam doći na noge.

Mrdnite guzice, niste bogomdani, najbolji ste samo svojim roditeljima i svet vam ništa ne duguje. Svako ima pravo da vas povredi, uvredi, ponizi i niko vas neće braniti ako nećete braniti sami sebe. Prestanite da cmizdrite nad svojom teškom sudbinom koju lečite popularnim selfhelp psihologijama za infantilnu masu čiji IQ ne seže ni do 60.

Zaradite svoju sreću, a što se „voleti samog sebe“ tiče, ništa ne brinite! Odavno je naučno dokazano da smo najveći narcisi među vrstama na planeti! A i to „padnem-ustanem“ busanje u prsa nakačite na jelku, jer je to pećinskom pradedi bio svakodnevni mehanizam! Ne dižite budalaštine na viši nivo i prestanite da smarate modom koju nam uporno nameću narodi koji ništa teže od kašike nikad nisu podigli!

Žilav smo mi narod, a i vi pojedinci. Život u ruke i zavežljaj na štap! I molila bih bez idiotskih opravdanja!

Voli vas Veštica