Dogovorena strategija za izbeglice između EU i Balkana

Federika Mogerini je saopštila da su dogovorene ključne mere zaštita spoljnih granica, razbijanje mreža organizovanog kriminala za šverc imigranata preko Libije, kao i Turske i Zapadnog Balkana, pomoć zapadnobalkanskim zemljama, kao i dugoročno rešavanje ratova u Siriji i Iraku, finansijska podrška afričkim državama da se stvore bolji ekonomsko-socijalni uslovi i spreči bekstvo ljudi u Evropu.

Aselborn je rekao da su svi ministri bili saglasni da je reč o prevashodno krizi izbeglica iz rata u Siriji, Avganistanu, Iraku i Eritreji, koja pogađa sve zemlje EU, kao i Zapadni Balkan i veoma teško Tursku.

Aselborn: EU hitno da uvede merila za odobravanje azila

Oko 46 odsto izbeglica su došli iz Sirije, 12 odsto iz Avganistana, nešto manje iz
Eritreje, rekao je Aselborn.

Dodao je da su se šefovi diplomatija Unije dogovorili da se, "s ciljem da tačno znamo ko kuca na naša vrata i odakle dolazi", uspostave centri za popis izbeglica i migranata na graničnim žarištima njihovog priliva.

Aselborn je naveo da to znači da će uz utvrđivanje identiteta, izbeglice i migranti biti podvrgnuti zdravstvenom pregledu i dobiti hranu i odeću, i naglasio da je jasno da EU mora hitno uvesti jedinstvena merila za odobravanje azila.

Mogerini: Neke mere su već pokrenute

Federika Mogerini je naznačila da je dogovoreno da se pruži zaštita onima kojima je to potrebno jer su to izbeglice iz ratova i progona, zatim da se zaštite spoljne granice, razbiju mreže krijumčara migranata, a u tom cilju je dobijena saglasnost ministara EU da se pokrene druga faza pomorske vojne akcije EU u vodama prema Libiji.

Osnažiće se, istakla je visoka predstavnica EU, i partnerstvo sa zemljama odakle dolaze i kroz koje prolaze izbeglice i migranti, što znači da će se raditi na sklapanju sporazuma o vraćanju migranata koji ne mogu da dobiju azil u Uniji. Ali takođe da se afričkim zemljama pruži pomoć za ekonomski razvitak i zapošljavanje naročito mladih, i da se uklone uzroci i mogućnost masovnog priliva izbeglica, naročito zaustavljanjem koridora kroz Libiju, gde se očekuje formiranje vlade nacionalnog jedinstva koju će EU i međunarodna zajednica pomoći svim mogućim sredstvima.

Moregrini je rekla da treba da se reše problemi "bez daljeg svaljivanja krivice". Ona je istakla da su neke mere već pokrenute, dok će druge kroz par dana obelodaniti Evropska komisija, a takođe 14. septembra usvojiti ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa Unije.

To je evropska, regionalna i svetska kriza i zato su ministri EU o prilivu izbeglica i ekonomskih migranata razgovarali i s ministrima zemalja sa Zapadnog Balkana kuda oni prolaze s ciljem da se " bez daljeg svaljivanja krivice ojača saradnja među EU članicama, institucijama Unije i balkanskim zemljama, jer smo svi sučeljeni s dramatičnim zbivanjima", podvukla je visoka evropska predstavnica.

"Mi dobro znamo šta su rat i sukobi i kako se sučeljava s takvim situacijama i ljudi koji su ovih nedelja stigli u Evropu su većinom Sirijci, Avganistanci, Eritrejci, Iračani, a to govori da nije u pitanju mahom ekonomska migracija, već izbeglice iz ratova", zaključila je Mogerini.