Danilo i Sonia slave dva Božića

Ovaj braćni par upoznao se u Americi, na fakultetu, 2002. godine. Nakon četiri godine veze venčali su se u Srbiji. Mladu su, kako kažu, svi odlično prihvatili, ali je njoj bilo malo teže da se prilagodi.

- Meni je sve bilo drugačije. Ljudi, hrana, običaji. Kad sam došla nisam znala jezik. Nikada nisam videla sneg! To je bilo tako magično! Vi ste ovde gledali latino-američke serije, pa ste i znali nešto o nama, a ja o Srbiji skoro ništa. U Ekvadoru znaju samo za Đokovića i Kusturicu. Ali narod u Ekvadoru i Srbiji je sličan po tome što neguju porodicu i tradiciju - priča Sonia

Pravili su pravu srpsku svadbu, sa puno gostiju, fijakerom i svim občajima. Na svadbu su došli iz dalekog Ekvadora mladina majka i brat, a Sonia se, kako kaže mudro pripremila.

- Gledala sam video kasetu sa svadbe Danilove sestre da bih videla kako to izgleda i šta treba da radim. Kod nas katolika je to ipak drugačije – kaže Sonia

Osim što je bio mladoženje, Danilo je, na svadbi, imao još jednu, veoma važnu ulogu.

- Moja i njena mama su razgovarale preko mene. Bio sam prevodilac svima i u jednom momentu sam počeo da prevodim sa srpskog na srpski! Počeo sam da govorim mojoj mami šta je rekla sestra – kroz smeh se priseća on.

Posle svadbe živeli su u Ekvadoru osam godina, gde se rodio njihov stariji sin Milan Alfredo Šuput Punin. S obzirom na to da žitelji Ekvadora imaju po dva imena, Danilo i Sonia nisu imali problem oko dogovora vezanog za ime, dali su mu imena svojih očeva. Mlađi sin se zove Manolo Vuk. Oba deteta pričaju srpski, engleski i španski.

Danilo je završio informatiku, a u Ekvadoru je svirao u rok bendu, predavao Engleski i radio projekte u struci preko interneta, čime se i sada bavi. Sonia je završila turizam, a sada, kako kaže, brine o deci i nije joj potreban drugi posao.

Ona se bavi i humanitarnim radom u IWC-u (International Woman’s club). Ovaj međunarodni klub žena svake godine organizuje Božićni diplomatski humanitarni bazar. Ove godine na bazaru je učestvovalo preko 40 zemalja, a na njihovim štandovima prodavali su se nacionalni specijaliteti, narodne rukotvorine i suveniri.

Ona je i predsednica Latino kluba u kojem kako kaže ima puno žena iz Perua, Kube, Meksika, Ekvadora…

- Jednom mesečno se viđamo, razmenjujemo iskustva, pijemo kafu. Neke su tu privremeno zbog svog posla ili sa muževima, ali većina je udata za Srbe. Na tim okupljanjima pričamo kako da pravimo ajvar i ostale srpske specijalitete – veselo priča Sonja.

Alo!/Dejan Briza

Pogledaj galeriju

Alo!/Dejan Briza

Pogledaj galeriju

Alo!/Dejan Briza

Pogledaj galeriju

Alo!/Dejan Briza

Pogledaj galeriju

Alo!/Dejan Briza

Pogledaj galeriju

U kući Danila i Sonie zastupljena je srpsko-ekvadorska kuhinja.

- Jedemo puno kukuruza, i svežeg voća i povrća. U Ekvadoru jedemo pirinač umesto hleba. Peciva jedemo samo uz kafu. Danilo je tamo stalno pitao gde mogu da kupim hleb… Ali hleba nije bilo – kroz smeh priča Sonia. 

Proslava katoličkog Božiča, kako kaže Sonia, počinje 24. decembra.

- To zovemo „Noche buena“ ili dobra noć. Jede se tradicionalna hrana i morsko prase. U Srbiji se čude što mi jedemo morsko prase, ali to je naša tradicija. I u doba Inka to se jelo - kaže Sonia, a Danilo dodaje da je to meso jako ukusno i da ga je, dok je živeo u Ekvadoru, redovno jeo.

Muzika i ples su, kako kaže Sonja, obavezni .

- Ako u Južnoj americi nemaš muziku i pesmu, to nije to.. Igramo i plešemo celu noć. U ponoć delimo poklone. Mi nemamo Deda Mraza. Mi poklanjamo za naš Božič – kaže ona, a Danilo, uz smeh dodaje da sada daruju jedni druge i za pravoslavni Božić i za Novu godinu. 

Pravoslavni Božič Danilo i Sonia proslavljaju sa njegovim roditeljima, po svim srpskim običajima. To im mnogo znači, jer veliki praznik provode sa najbližima.

- Idemo na badnje veče u Ugrinovce, spavamo tamo, idemo u crkvu, palimo Badnjak. Sve po redu – kaže Danilo, a Sonja dodaje da je to jedini dan kada idu u crkvu, ali da je najvažnije da se održi tradicija i da deca nauče i mamine i tatine običaje.