Danas ima 63, a sa 18 su ga mučili elektrošokovima jer je gej!

Nekad je to bilo dvaput, nekad tri puta nedeljno.

Džeremi Gavins danas ima 63 godine i tek sada je smogao snage da za "Buzzfeed" ispriča kako su ga pre 45 godina, 1972., kad je imao samo 18, pola godine psihijatri "lečili od homoseksualnosti" seansama elektrošokova, prenosi "Express".

Cela priča je užasno svedočanstvo i o učestvovanju tadašnje katoličke crkve u mučenju ljudi. Naprosto bi ga zavezali, priključili na elektrode i potom mu radili ono što se danas može zamisliti isključivo u tajnim špijunskim mučilištima.

Dok je Gavins pričao, povremeno bi se trgao, doslovno kao da mu opet kroz telo prolaze udari električne struje.

"Svi su mrzili pedere", rekao je novinaru Britanac koji je danas na pragu penzije. Odrastao je u malom gradu, pohađao katoličku školu, a "svi koji su mrzili pedere" mahom su bili učitelji u školi, često katolički sveštenici.

Ništa manje konzervativni nisu mu bili ni roditelji, izrazito hladni ljudi koji svoju decu nikada nisu grlili. U domu u kom je odrastao samo spominjanje reči "seks" smatralo se "prljavim".

A "pederi"? Njegovi roditelji nisu imali sumnju da sve takve treba pobiti. Isto kao što nisu imali pojma da je jedan od njihove trojice sinova homoseksualac.

"Da su to znali, izbacili bi me na ulicu istog trenutka", kazao je Gavins.

Bilo mu je jasno ko ga seksualno privlači još sa 11 godina. Vremenom je upoznao dečake koji su takođe eksperimentisali, svlačili bi se, dirali, ali nikad nisu razgovarali o tome šta to zaista znači. Jedino što im je bilo jasno bilo je - da o tome moraju apsolutno da ćute, prenosi "Express".

Bila je 1969., dve godine ranije u Velikoj Britaniji homoseksualnost je dekriminalizovana, upravo je protutnjalo i "Leto ljubavi", kad je tada 15-godišnji Gavins počeo da istražuje homoseksualnost kao pojam i fenomen u lokalnoj biblioteci.

"Morali ste to da krijete. Na kraju sam se "pocepao" na dva dela, jer to je bio jedini način na koji ste mogli da živite", pričao je.

Imao je 16 godina kad je upoznao Stefa: "Pomislio sam: 'Grom i pakao! Pa on je predivan!' Bio je prekrasan."

U početku je svoja osećanja prema njemu krio, kako ga ne bi uplašio.

"Pronašao sam nekoga sa kim sam mogao da razgovaram. Verovao sam mu. Morao sam da budem pažljiv da onaj moj gej deo ne iziđe na videlo, a to nije lako. To sam činio pred svima koje bih sretao. Nikada ne možete da budete ono što jeste. Ali, kad bih bio sa Stefom, mogao sam da budem sasvim svoj. Prihvatio me je. Kad god bismo bili zajedno nasamo bio bih savršeno opušten."

Posle nekoliko meseci prvi put su se poljubili, kada niko ne bi gledao držali bi se za ruke, njihova veza polako se razvijala.

Gavins je pričao da se osećao kao da je na samom nebu, neopisivo je voleo svog dečka. Ali, došao je Uskrs 1972., približavala im se matura i ispalo je da će svako krenuti u svoju školu i da će se razdvojiti.

Gavinsa je skori rastanak toliko izjedao da se jednog dana u školi srušio na hodniku usled napada panike. Učitelj koji ga je zatekao, odveo ga je u svoj kabinet da mu pomogne, i zastao je da pričati s njim. Gavins mu je uplakan naprosto rekao da je zaljubljen i da problem ima veze sa tim. Učitelj je insistirao da mu objasni zašto bi to bio problem.

"Zato što se zove Stef", napokon mu je otkrio Gavins. Bile su to reči koje su mu uništile život. Učiteljev ton u trenu se izmenio. "Ti imaš bolest. Zlu bolest", rekao mu je.

Potom je dogovoreno da Gavins više ne sme da se viđa sa svojim dečkom i da svakog dana mora da se javlja učitelju kako bi ga kontrolisali kuda se kreće.

Tokom tri ili četiri nedelje takvog režima, ubedili su ga da je zaista bolestan, da je grešan zato što je homoseksualac. A onda ga je pozvao "monsinjor": "Rekao mi je: 'Možeš da nastaviš da budeš homoseksualac i ja ću te izbaciti iz škole već danas. Nećeš maturirati. Ili te možemo poslati da te izlečimo. Reći svom lekaru da si homoseksualac i izlečiće te.'"

Doktorka koja je, takođe bila koncervativna, poslala ga je na psihijatriju.

Horor "lečenje" elektrošokovima

Kroz takva "lečenja" od 40-ih su prolazili mnogi. "Lečili" su ga dozama estrogena kako bi mu smanjili libido. Nekima bi prikazivali slike muškaraca i istovremeno davali apomorfin kako bi im pozlilo u istom trenutku. Neki su od povraćanja i proliva čak i umirali usled dehidratacije.

Neke su tretirali elektrošokovima. Ispalo je da su učitelji u katoličkoj školi u direktnom kontaktu sa psihijatrima. "Savršeno sam siguran da se to događalo ranije i drugim učenicima. Katolički stroj je radio svoje", pričao je.

Gavinsa je preuzeo psihijatar dr. Hugo Milne. Ispitao ga je za ime dečka, koliko je imao veza, kako se Gavins osećao u vezi sa katoličanstvom i porodicom.

Ispalo je da je prva seansa elektrošokovima zakazana za prvi dan ispita. Naredili su mu da se skine, stavili ga u stolicu isprd ekrana i vezali.

Njednom ekranu su prikazivali muškarce, na drugom žene, obučene i gole.

"Rekao mi je: 'Kad ugledaš sliku muškarca daću ti elektrošok, kad ugledaš ženu, neću.'" U ruku mu je dao i prekidač, rekavši mu da njime može isključiti struju. Ali mu nije rekao da prekidač neće raditi uvek.

Čak mu je skinuo gaćice kako bi video ako Gavins bude imao erekciju. Za probu mu je dao prvi udar struje. "Je*emtiiiii!!!", zavikao je Gavins kako bi opisao kakav je to bio osećaj. Rekao je psihijatru koliko ga je jezivo zabolelo. "Odgovorio je: 'To je i namera.'" I onda je krenulo u polumraku. Svaki šok trajao je po nekoliko sekunda.

"Takav bol nikada ranije nisam osetio. Pokušavaš da skineš ruku sa toga, ali ne možeš jer si vezan", opisivao je Gavins, pokazujući trzanjem ruke kao da je još uvek vezan.

Nije više imao pojma ni što mu se događa. Agonija je prešla u potpunu zbunjenost kako su šokovi naletali. Očajnički je stiskao prekidač. Ispalo je da je tako dizajniran da radi tek svaki peti put. Bol bi prestajala kad bi mu prikazali ženu.

Trajalo je sat i 20 minuta. Počeo je da primenjuje mentalnu samoodbranu, udaljavanja od onoga što mu se dogaša. Stefa je uspeo da vidi još jednom. Jednog dana, umesto da ode na dozu redovnih mučenja, otišao je do Stefovih roditelja koji su rekli da ne znaju gde im je sin.

Dok se vraćao pešice, pored njega je stao automobil u kome je bio sveštenik. Očigledno su ga zvali Stefovi roditelji.

Usred svih tih mučenja, jednog snežnog dana imao je tragediju da je Stefa ugledao kako izlazi iz autobusa, okliznuo se i pao taman da na njega naleti automobil koji mu je prešao preko glave. Urlao je od bola, ali nije smeo do njega. Samo je pao u sneg.

Usled tortura nije mogao da položi ispite, ostao je u gradu.

U Velikoj Britaniji danas postoje bogate i uticajne hrišćanske grupe koje zagovaraju ovakve metode "lečenja" homoseksualnosti. U SAD su se pojavile srodne metode.

A u Kini je dokumentirano da su se ovakve torture homoseksualnih osoba pomoću droga i električnih udara primenjivale i 2015.