Daleko su Emirati

Razmišljajući i upoređujući šta imaju Emirati, a šta nema Srbija, uvideo sam nekoliko istina pred kojima svekolika javnost u miloj nam i napaćenoj otadžbini širom zatvara oči:

Srbija ima značajno bolje resurse nego Emirati. Kada se pogledaju priroda, klima, vodeni resursi, rudna bogatstva i agrarni potencijal, shvatam da Srbija ima sve predispozicije za dugoročni uspeh. Emirati, sa druge strane, imaju naftu i mnogo peska. Nafta jeste izvor bogatstva u ovom trenutku, ali za nekoliko decenija, ubeđen sam, izvor bogatstva će biti voda i prirodna hrana.

Šta, osim nafte, Srbija nema, a Emirati imaju? Srbija nema konsenzus i složnost kada su u pitanju razvojni prioriteti. Čini mi se da se sve posmatra kroz političku lupu: i očigledno dobrim i korisnim stvarima opozicija bi se protivila, makar to njihovo protivljenje štetilo državi. Sa druge strane, i Emiraćani, ali i stranci u Emiratima, prate viziju razvoja i svojim aktivnostima doprinose da država bude bolja nego što je danas.

Srbija, zbog nedostatka konsenzusa i jasno definisanih javnih interesa, nema ni jasnu politiku koja bi omogućila da se sadašnje prednosti brzo transformišu u snagu. Ta sporost, nesloga i usko interesno gledanje, čini mi se, ne idu na nerve samo stanovnicima Srbije, već i predsedniku Vučiću. Neću ponavljati svoja razmatranja o karijernim bitangama i interešdžijama - podsetiću samo da za takve ne bi trebalo da bude mesta ni u jednoj kalkulaciji kada je država u pitanju.

Ako želi napred, nova vlada, u saradnji sa predsednikom i uz blagoslov Skupštine, mora da napravi ozbiljan iskorak i jasno definiše mere koje će pratiti viziju razvoja. Ne treba tu previše mudrosti; treba samo volje i znanja da se stvari sprovedu u delo. Ako smo mogli pre 130 godina da šaljemo najbolje maturante u Francusku i Nemačku da tamo studiraju i nakon toga ih vraćali sa garantovanim pozicijama i dobrim uslovima za život i rad, možemo to da činimo i sada. Mnogo je to jeftinije i bolje nego da školujemo stručnjaka: lekara, tehnologa, inženjera, koji će nakon završenog fakulteta i postdiplomskih studija na teret budžeta da se otisne u Francusku ili Nemačku trbuhom za kruhom, jer je neki „uhleb“ zauzeo njegovo mesto po partijskoj, rođačkoj ili kakvoj drugoj zasluzi. Mnogo je bolje i da sada osposobimo i strateški koristimo resurse.

Nadam se da će barem u vezi sa ovakvim očiglednim stvarima moći da se ostvari saglasnost. Videćemo šta će Vlada preduzeti na strateškom planu: uspeh Vlade meri se i ostvarenjem vizije, a ne samo kratkoročnim merama. Posao opozicije je da kritikuje, ali i da doprinosi pri ostvarivanju ključnih državnih prioriteta; nemoguće je da je baš svaki potez za kritiku. Ulaganje u razvoj, kreiranje vizije, stvaranje boljeg društva i učvršćivanje pozicije regionalnog lidera zahtevaju ozbiljno promišljanje angažovanje. Ko ne podržava očigledno dobro, neka mu je prosto. Narod će postupke svakog aktera znati da odmeri na izborima.