Da znam ko je ubio Jecu, ne bi mu drugi presudio

- Da znam ko je ubica mog deteta, ne bih čekala da mu neko drugi presudi... A kada nađu tog monstruma, pričaću vam sve o mojoj Jeci, o njenom životu...

Ona kaže da nije u svađi sa zetom Zoranom.

- Idem kod njega svaki dan da vidim moju Janu. Ni njemu, jadnom čoveku, nije lako. Znam koliko mu je teško. Ostao je sam sa detetom, jer mu je neko ubio ženu. Jana pita stalno za mamu, a on mora da smišlja šta će joj i kako reći. U svom bolu mora da ostane jak zbog nje

Jana je, dodaje ona, sada mnogo vezana za oca i ne želi da se odvaja od njega.

- Dete se plaši da ne izgubi tatu. Stalno je pored njega. Zbog toga je ne dovodim kod mene. Ne želim da je odvajam od oca - priča Zorica.

Kako kaže, zajedno sa porodicom Marjanović sprema se za obeležavanje pomena njenoj ćerki.

- Ispalo je da nećemo sa Marjanovićima da obeležimo 40 dana. To je glupost. Idemo svi zajedno na groblje, u sredu, kada je i zakazano - govori Zorica.

Jelena i Jana su joj, nastavlja drhtavim glasom, sve na svetu.

- Moje dete, moje sve, ubijeno je. Neki monstrum ju je ubio. Ostala mi je samo Jana i zbog nje moram da ostanem jaka. Ne znam ko je čovek koji je ubio moje dete. Pitam se kome je tako nešto moglo da padne na pamet. Bila je vesela, nasmejana, puna života. Ko može da ubije takvo stvorenje? Mnogo mi je teško. Niko ne zna kakav je to bol - priča nesrećna majka i dodaje da je njena ćerka bila veliki vernik.

- Obe smo bile veliki vernici, a onda ju je neko ubio. Kako sada i u šta da verujem? - pita se Zorica.

Jelena Krsmanović ubijena je 2. aprila na nasipu u naselju Crvenka u Borči. Njeno telo pronađeno je dan kasnije, u kanalu pored nasipa.