Ćutanje nije zlato!

Jasno je meni da Sveti arhijerejski sabor treba da zaseda iza zatvorenih vrata, a ne da imamo TV prenos uživo, ali ono što mi nije baš najjasnije je to što sa njihovih sednica nema saopštenja skoro deset dana, uprkos velikom interesovanju javnosti. OK, nije trebalo da nam saopštavaju i da nas informišu o međusobnim svađama, optužbama, napuštanjima zasedanja, o preznojavanju vladika, dok im je patrijarh čitao finansijske izveštaje.

Nisu morali ni da na sajtu objavljuju kako ih je patrijarh plašio, rekavši da se nada da su im izveštaji dobri isto onoliko koliko i vozni park, ali i o tome kako Filaret preklinje da ga vrate među vladike, odnosno na tron Mileševske eparhije obećavajući da će se promeniti.

Jer srećom, ili nesrećom po njih, kako se uzme, te informacije nekako na kraju ipak „procure“, kada se neko u pravo vreme zatekne na pravom mestu. Ali o nekim svojim odlukama i dogovorima, ipak su morali da pričaju! Jer upravo zbog toga što se ponašaju kao nekakvo tajno društvo, što ne žele ništa javno da komentarišu, da iznesu niti jednu jedinu činjenicu sa zasedanja, stvara se ta fama da oni rade nešto pogrešno, da nešto „muljaju“.

Kada se tom zidu ćutanja doda, luksuzan vozni park ispred Patrijaršije, o kom oni opet ne žele da se izjašnjavaju, situacija se dodatno komplikuje. Onda se oni ljute, što ih mediji prozivaju! E pa, gospodo, kao što vidite, sami ste krivi za to!