Čarobna Kapadokija me šalje u daleku prošlost!

Rašićeva je od 2014. godine član turskog Vakifbanka. Nedavnu pauzu u tamošnjem prvenstvu iskoristila je da poseti turističku atrakciju Male Azije - čuvenu Kapadokiju, koja je bila važna zemlja za ranu istoriju hrišćanstva, a u kojoj je nekada postojalo više od tri hiljade pravoslavnih crkava.

 

 - U ovo doba godine uvek me obuzme neki osećaj sreće. Nažalost, nekoliko prethodnih godina ne uspevam da u vreme praznika budem kod kuće sa porodicom, pa ni na sam Božić. To nadoknađujem druženjem sa našim ljudima koji se takođe bave sportom van granica Srbije.

Mnogo volim taj praznik jer me podseća na detinjstvo i na našu tradiciju. Imam zaista lepa sećanja na Božić. Tog dana je cela familija na okupu, razmenjuju se pokloni, sve je ispunjeno ljubavlju, srećom i osmesima. Nedostaju mi ti momenti - počinje priču Milena Rašić za „Alo!” i nastavlja:

 - Kapadokija je predivna! Pre svega, nisam imala osećaj da sam u Turskoj. Prošla sam kroz gotovo sve istorijski značajne lokacije i vratila se u prošlost makar na jedan dan. Svaka vodičeva priča je ostavila jak utisak na mene. Načini na koje su ljudi u to vreme preživljavali nešto je neverovatno. I crkve koje sam videla, sa i dan-danas očuvanim freskama, svakako su mi dale osećaj da sam bliže kući. Imala sam priliku da uđem u pećine, to jest nekadašnja mesta za život, kuhinje, skladišta hrane, mesta gde su spavali, krili životinje. Takođe sam imala priliku da odem u jedan od najvećih podzemnih gradova, a ima ih 180 na tom području. Ukratko, fascinirana sam prizorom koji sam videla - ističe srednji bloker selekcije Srbije i Vakifbanka.

Milena se oprobala i kao vajarka, a nije odolela da se ne provoza balonom iz kojeg se pruža fenomenalan pogled na Kapadokiju.

- Vajanje je definitivno jedna od najzanimljivih stvari koje sam probala. Imala sam priliku i da sama napravim nešto. Nije baš ispalo onako kako sam želela, ali ću svakako tu činiju sačuvati kao uspomenu, mada može da posluži i da u nju stavim voće ili bombone. Iskreno, nije mi bilo svejedno kada sam ušla u balon i čula na kojoj ćemo visini leteti i da, prosto, zavisimo od vetra. Razmišljala sam da li ćemo sleteti gde je planirano i kako treba. Međutim, kada poletiš, nemaš više osećaj straha i to postaje veoma lep prizor. Imati pogled na sve delove Kapadokije nešto je što bih svima preporučila. Prelepo iskustvo - tvrdi Milena Rašić.