Bugari nas terorišu!

Jedan od radnika Saša Ivanović kaže da ne može više da ćuti i da je odlučio da po cenu otkaza iznese u javnost ovaj problem:

- Dogovor je bio da radim 40 sati nedeljno za platu od 71.250 dinara, plus 3.660 dinara akontacije. Već prvu platu su mi skratili za 20.000 dinara.

Saša tvrdi da, osim što rade za mnogo manju platu, svaki dan trpe pritisak šefova:

- Šefovi od ranog jutra viču na nas i prete rečima: „Ako to ne završite, možete da idete odavde! Ništa ne radite!“ – ističe Zoran i tvrdi da radnici nemaju ni adekvatnu opremu:

- Sedam meseci smo od opreme za rad imali samo šlemove. U vodu gde su sprovedeni kablovi za struju ulazili smo sa cokulama, jer nismo imali čizme, i kada se uhvatimo za pumpu za vodu udari nas struja.

Saša tvrdi da radnici ne mogu da dobiju ni odmor:

- Jednog kolegu je šef čak i psovao što traži odmor. Stalno se deru na nas: „Samo tražite pare!“, a mi samo hoćemo ono što smo zaradili.

Pored svega ovoga radnici trpe i fizičko nasilje:

- Radio sam u rupi, a iznad mene su bila još dvojica kolega. Slučajno nam je ostala armatura dimenzija 1.5 sa 1.75 na putu, a trebao je da prođe kamion. Šef je počeo da se dere što to nismo sklonili i bacio je mrežu na nas - priča Saša.

Brigadir Slađan Stanojević kaže da je dobio otkaz zato što nije želeo da radi posao za koji nije obučen.

- Trojica mašinista iz moje grupe neće da voze mašine zato što nisu zadovoljni platom. Zbog toga me je šef Stefan mesecima terao da vozim viljuškar, iako nemam položeno za to. Nedavno sam odbio da vozim, a onda je on počeo da viče na mene: „Nećeš samo da šetaš i da ništa ne radiš!“. Pitao sam ga kako to da sam mu do juče bio dobar i on me je unapredio, a sada ne valjam. Poslali su mi rešenje o otkazu, ali tužiću firmu.