Bregzit će usporiti proširenje EU

"Britanski referendum će pokrenuti proces zatvaranja u sebe... Među liderima EU vlada neizvesnost i sigurno im proširenje neće prvo pasti na pamet", rekao je Fasulas u debati u Beogradu o posledicama britanskog referenduma održanog 23. juna.

On je rekao da pod zamrzavanjem procesa podrazumeva kontinuirano odlaganje i usporavanje, što je, kako je ocenio, gore nego da se napravi pauza.

U debati "Život nakon referenduma u Velikoj Britaniji" koji su organizovali Evropski pokret u Srbiji i u EU Info centar, Fasulas je rekao da bi dugi pregovori sa Britanijom o istupanju bili loši za sve, uključujući i politiku proširenja.

On je dodao da, međutim, ne očekuje da bi u slučaju brzog izlaska te zemlje iz EU proces proširenja bio ubrzan.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Slobodan Marković je rekao da će se britanski referendum nepovoljno odraziti na zemlje kandidate za članstvo u EU jer će Unija biti iscrpljena ne samo razgovorima sa Britanijom več i svojim unutrašnjim razmatranjima.

Marković je rekao da proces proširenja odlikuju usponi i padovi i ocenio da se ne mogu davati procene "u pesimističnom trenutku za EU" već da treba sačekati da prođe oko šest meseci.

On je kao adut zemalja Zapadnog Balkana u procesu integracija izdvojio "bezbednosni aspekta neučlanjenja", odnosno šta bi njihov ostanak van EU značio za unutrašnju bezbednost tih zemalja i mogućnost "prelivanja" na druge zemlje.

Po njegovim rečima, bitno je i da, pored vladavine prava, zemlje Zapadnog Balkana imaju stabilan ekonomski razvoj kako u članicama EU ne bi njihovo pristupanje bilo poistovećeno sa dolaskom siromašnih građana koji će uzimati radna mesta.

Upitan kako će ; po izlasku iz EU Velika Britanija uticati na Srbiju, Marković je rekao da će Britanija verovatno biti članica Unije još najmanje dve godine, a kasnije bi mogla da se usmeri na uticaj u NATO zbog čega se postavlja pitanje kakav bi uticaj imala u Srbiji koja je vojno neutralna.

Fasulas je rekao da nije poznato kada će Birtanija aktivirati član 50 Lisabonskog ugovora kojima se pokreće izlazak iz EU i ocenio da bi to moglo da se desi krajem ove ili početkom sledeće godine, posle perioda razmišljanja.

Dodao je i da nikome ne treba "neprijatan razvod", i da Britaniji treba dati vremena s obzirom da joj je politički sistem paralisan posle referenduma.

Marković je rekao da niko još nema odgovor na pitanje kuda ide Velika Britanija i ocenio da postoji velika konfrontacija na britanskoj političkoj sceni.

On je napomenuo da je parlament suvereno telo u Britaniji koje stoji iznad svega i može da donese odluku kakvu želi.

Marković je rekao i da za sada niko ne može da ospori odluku donetu na referendumu, ali da bi prilike mogle da se promene ako se prikupi 10 miliona potpisa za dugačiju odluku.

Spoljnopolitička urednica Radio-televizije Srbije Ivana Miloradović je rekla da istraživanja javnog mnjenja uoči referenduma nisu uvažila psihološke i sociološke elemente i dodala da su Britanci za izlazak glasali iz vrlo različitih razloga, uključujuči strahovanje od jačanja ekstremne desnice u Evropi.

Ona je dodala da ne veruje da će vođa pristalica izlaska iz EU, konzervativac Boris Džonson biti naredni premijer, već da je najverovatniji kandidat za to mesto ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej i možda ministar finansija Džordž Ozbron.

Fasulas je rekao da je Velika Britanija, iako nije bila među osnivačima, dala Evropskoj Uniji značajan doprinos - bila je pokretačka snaga za stvaranja jedinstvenog tržišta, za politiku proširenja i za otvaranje Evrope prema svetu.