"Oči moje, ne dam vas, hoću ja u zemlju!"

Ni stotine prijatelja, niti reči Vladike Šumadijskog, nisu mogle da umanje bol roditelja. Iz porodičnog dvorišta, ove domaćinske porodice iz sela Trska, jauci su odjekivali kilometrima daleko. Glas majke Sanje, i njeno dozivanje dva sina, parao je nebo.

"Nikola, Stefane, oči moje, ne dam vas, hoću ja u zemlju... Čuvala sam vas, a sada vas nema... Meni bez vas života nema, deco, sinovi moji...", zapomagala je majka Sanja dok su iz kuće iznesena u dvorište tela njenih jedinaca.

Otac Aleksandar je bio nem od bola. Umesto dva sina, grlio je i suzama zalivao dva drvena sanduka... Umesto njih, ljubio je njihove slike.

Opelo je u dvorištu kuće držao Vladika Šumadijski gospodin Jovan sa sveštenstvom.

"Čovek snuje, ali bog presuđuje. Sve što planiramo, ne mora da znači da će se i ostvariti. U svakom trenutku nas vrebaju nesreće, stradanja. Pokušavam da razumem vaš bol, ali ne padajte u očaj. Smrt nije lepa, jer odnosi najmilije, pa i decu koja nisu ni zakoračila u cvet mladosti, koja nisu ni stigla da zgreše bilo šta.

Ovaj rastanak sa vašim sinovima je privremen, jer će doći do novog sastanka sa njima, u carstvu nebeskom, kada vas niko nikada neće razdvojiti. Pomolite se za njihove duše, i za vašu utehu, rekao je vladika koji je plakao, dok je pokušao da rečima umanji bol porodice.

Stefan i Nikola Petrović su za sebe ostavili sestru bliznakinju, Saru, neutešnu majku Sanju i oca Aleksadra. Ostavili su i drugare iz škole "Karađorđe", fubalere-pionire iz tima sa kojima su kobnog dana odigrali poslednju utakmicu.

Zbog tragedije, kakva se ne pamti u Rači, uhapšeni su direktor škole Zoran Jovanović, trener kluba Mladen Glišić, kao i par iz Niša koji je na Srebrnom jezeru iznajmio pedaline maloletnicima, Dragan (65) i Milanka (64) Stanković.