Borjan za "Alo!": Snežana je od mene napravila čoveka!

No, i pored svih teškoća, nekadašnji klinac izbegao iz Knina, a danas 30-godišnjak, nije posustajao. U razgovoru za „Alo!“ veli nam da i dalje brani svaku odluku. Pa i poslednju, dabome, da dođe u Crvenu zvezdu i (odlično) brani njenu mrežu.

- Ništa ne bih menjao u karijeri. Možda je mogla da bude bolja, možda i nije. Možda će i biti, ima još vremena. Nikad se ne zna. Ma, zadovoljan sam. Išao sam putem koji mi je bog odredio. Na tom putu sam upoznao i ženu svog života - priča Borjan.

Od pre dve godine stasiti Damlatinac ima pomoć u donošenju odluka koje život nameće. Najdražu i najlepšu pomoć.

- Kad sam upoznao Snežanu, ne znam kako to da opišem... Kao da mi je nešto kvrcnulo u glavi: „To je to“. Odmah sam znao da je žena mog života. Sad mogu da kažem da mi je promenila život. U pozitivnom smislu. Usmerila me je na porodični put. Napravila je od mene čoveka. Baš se razumemo. I o svemu zajedno odlučujemo. Tako je bilo i prilikom dolaska u Zvezdu. Zajedno smo pogodili.

Šta sad: otići ili ostati? To je sledeće pitanje na stolu bračnog para Borjan.

- Kad sam dolazio, bio mi je plan da branim godinu-dve, pa da se vratim u inostranstvo. I sve je išlo kako treba. Ostvarili smo odlične rezultate, prezimili u Evropi, posle toliko godina, tu je i titula, međutim, sad se nametnuo sledeći cilj: Liga šampiona. Mnogo želim da uđem sa Zvezdom u najjače takmičenje, kao i saigrači. Ipak, moram da sednem sa čelnicima kluba i da čujem kakvi su njihovi planovi. Možda žele nekog drugog golmana. Ni ja ne krijem želju da se oprobam u jačoj ligi. Zasad sam ovde, ugovor je na još godinu. Videćemo kad se završi sezona...

Iščekujući i zvanično kraj, mada je svima poznat, Zvezdina "osamdesetdvojka" („broj sam izabrao zbog supruge“) ističe da nije pomišljao na drugačiji epilog sezone.

- Letos sam imao ponudu iz Turske, a izabrao sam Zvezdu jer sam video kakva je ekipa i, pre svih, trener. To mi je bilo bitno. A posle utakmice sa Spartom, kad sam došao kući, sam sebi sam rekao: „Kakvu ekipu imamo, to je neverovatno“! Ta hemija u svlačionici dovela nas je i do titule i uspeha u Evropi. Ne, nijednom nisam posumnjao da će doći dan da se zabrinemo. Dokazali smo da smo dominantni u Srbiji. Ako Zvezda nastavi u ovakvom ritmu, nema dileme da će se vratiti tamo gde je bila.

Dominaciju su, naglašava naš sagovornik, crveno-beli pokazali i u duelu sa večitim rivalom.

- Bili smo bolji u prvom derbiju, u drugom, hajdemo da kažem, bio je egal, ali u trećem smo dokazali da zaslužujemo titulu. Prvi meč s Partizanom mi je, inače, bio najlakši u sezoni! Stvarno nisam imao posla. A najteže mi je bilo u Kelnu. Branio sam s polomljenim prstom. Bolovi su bili skoro neizdrživi. Svaki dodir s loptom bio mi je kao udarac u oko.

Udarci, ali ka njegovoj mreži, tek slede. Na izazovnom putu kroz pakao kvalifikacija.

- Na početku sezone niko nije verovao u Zvezdu, osim nas u klubu. Niko nije ni pomišljao da će Zvezda ući u Ligu Evrope. Tresli su se kad je žreb odredio Spartu za rivala. Pa onda i Krasnodar. Mi u ekipi, i svi u klubu, sve vreme smo verovali da možemo prolaziti prepreku po prepreku. Verujem i dalje da ova ekipa s ovoliko energije i emocija, na krilima fantastičnih navijača, uz nekoliko novajlija, može da napravi i nešto veće, a svi znamo šta je to. Da, iskreno verujem da Zvezda može da uđe u Ligu šampiona. Ne strahujem ni od žreba - poručuje Milan Borjan.

Ljubav Snežane i Milana je krunisana, zasad, sinom Filipom.

- Ima godinu i sedam meseci. Nedavno, protiv Čukaričkog, prvi put je bio na utakmici. I odmah je navijao: „Zezdo, Zezdo“. Bilo mi je baš drago. Puno mi je srce i kad ga gledam kako uživa na salašu, gde nas troje odlazimo kad god imam slobodno vre,e. Željan sam porodice. Pogotovo je to izraženo tokom priprema. Evo i sad, Snežana i Filip su u tazbini, samo što su otišli, a već mi nedostaju.

Od Borjanovih u Kninu danas, 33 godine od zbega, samo je Milanova baba.

- Živi u Kričkama, selu u okolini Knina. Nameravam da odem da je vidim čim se završi sezona i da supruzi pokažem gde sam rođen, gde su mi koreni. Nažalost, i roditelje, i brata, i sestru retko viđam. Kad odem u Kanadu na okupljanje reprezentacije. Brat dođe početkom leta u Srbiju i bude do septembra, a sestra se nedavno porodila, pa ne može da putuje. Ali, tu su aplikacije na telefonu da nam pomognu.

Nemali broj ljubitelja fudbala žali, pogotovo posle ovakve njegove sezone, zašto Borjan ne brani za Srbiju.

- Sada sam na oku svima, jer sam u Zvezdi, ranije nije bilo tako. A da ima žala što ne branim za Srbiju, pa ima, naravno. I uvek će postojati. Kad sam bio u Radu, početkom 2011, bilo je priča da će me Pižon zvati. Međutim, poziv nije stigao, ali jeste od Kanade. Prihvatio sam, jer sam video budućnost u toj reprezentaciji. A želeo sam da i na taj način zahvalim državi što je mojima omogućila bolji život posle preživljenih patnji.

Uporedo s borbom klubova za ulazak u društvo bogatih, u Rusiji će trajati borba reprezentacija za svetsku slavu. Stoga, Borjan ne može da ide na Mondijal i bodri Srbiju - Kanade i nema na šampionatu - ali može da istakne veru u „orlove“.

- Srbija može da pobedi Kostariku u prvom kolu i tako otvori vrata nokaut faze. Branio sam protiv „tikosa“ prošlog leta na Zlatnom kupu, jeste da im je nedostajalo nekoliko igrača, ali to više nije ekipa koja je oduševljavala na prethodnom Svetskom prvenstvu u Brazilu. To više ne mogu da ponove. Ma, verujem da Srbija može da prođe grupnu fazu.

Kad su Borjanovi odlučili da potraže sreću daleko od rodnog kraja, iz kojeg su proterani, ukazale su se četiri mogućnosti: Amerika, Kanada, Australija i Zimbabve.

- Kao izbeglice iz Krajine, živeli smo u Beogradu i aplicirali za emigraciju. To su bile ponuđene države. Za Ameriku i Australiju su nas odbili, za ostale dve nam odobre, ali nismo želeli u Zimbabve. Meni se, doduše, nije išlo ni u Kanadu, jer sam trenirao u novobeogradskom Radničkom. Ali, šta ću, morao sam, i ispalo je dobro.

Borjan je sedeo na klupi Ludogoreca kad je izbacio Zvezdu iz kvalifikacija za Ligu šampiona.

- Navijački, bilo mi je zaista krivo. S druge strane, kao profesionalac, nisam to pokazivao.

Njegov bivši i sadašnji klub su inače, tvrdi nam, dva sveta.

- Ludogorec ima mnogo para, fenomenalne uslove, igra redovno u grupnoj fazi evropskih liga, osvaja domaće trofeje, ali nema ono što ima Zvezda - atmosferu, emociju, popularnost u državi. Prosto, nema tradiciju.