Bora se namučio posle majčine smrti

Kako bismo saznali nešto više o životu tog zadrugara, došli smo do njegovog brata Stefana Marinkovića, koji nam je do detalja ispričao sve o Borinom putu ka estradi.

Koliko ste porodično bili za to da Bora uđe u „Zadrugu“?

- Dosta smo razgovarali o tome, i mi braća, i naš otac, kao i Borini najbolji drugari. On sam se lomio, dugo je razmišljao da li mu to treba. Lično sam ga savetovao da uđe, ali sam mu tada rekao: “To može da ti bude odskočna daska, ali može da te ukopa totalno. Na tebi je.“ Takvog mišljenja smo bili svi u porodici. Bora je uvek išao na sve ili ništa, tako je i ušao.

 Šta vam najteže pada otkada je Bora ušao u rijaliti?

- Najteže nam svima pada kada čujemo da ga neko vređa. Pogotovo na nacionalnoj osnovi, on to nije zaslužio. Nikoga ne dira prvi, a nekako uvek ispadne najgori. Kao da niko ne čuje kada ostali vređaju njega. Znam svog brata, nikada nikoga ne bi dirao ili vređao prvi. Ljude boli istina, zato udaraju na njega, koji je iskren i koga ništa u vezi s tim lažima, petljavinama i ostalim niskim udarcima ne zanima.

 Mediji su preneli da vaša baka teško podnosi njegovo učešće, kao i da je zbog njegovog odnosa sa Macom Diskrecijom svakodnevno u suzama. Kako je vaša baka sada, da li uspevate da je zaštitite od svega lošeg što se u rijalitiju događa?

- Baka je dosta potresena što se tiče celog Borinog učešća. Ona najteže sve podnosi jer je mnogo vezana za Boru. Njoj nije jasno zašto ljudi mrze i vređaju druge ljude. Živela je u nekom drugom vremenu. Na neistine i uvrede reaguje suzama, što je donekle normalno. Pogađa je jer najbolje poznaje svog unuka, teško prihvata da neko njega može da povredi. Otkada se desilo nekoliko stvari, počev od Macinog brutalnog vređanja, tuče sa Miljanom, pa užasnih naslova o Bori protekle nedelje, baka se povukla i ne želi više nikakav kontakt ni sa kim. Odgajila ga je, posle smrti naše majke se borila da uvek bude uz njega. Svaku uvredu na Borin račun gleda kao da je neko uvredio nju. Otkada je ušao u rijaliti, baka je od jake žene postala emotivna i skrhana.

 Koliko se vaš život promenio otkada vam je preminula majka?

- Mnogo. Kada se tako nešto desi, ostaje velika tuga propraćena nevericom, stresom, bolom za čitavu porodicu. Ponosan sam što smo zajedno uspeli da izađemo stabilni iz te tragedije. Sa nama je sada sve OK i posle toga smo postali jači, kako ponaosob, tako i kao porodica. Uvek će nam nedostajati, ali naučili smo da se nosimo s tim da je nema. Pokojna mama stajala je iza svake Borine želje. Sećam se da mu je još kada je bio dete kupovala nove harmonike kako bi mogao da svira što više i bolje. Svi smo izrasli u normalne momke i to je najvažnije.

Pre izvesnog vremena, mediji su objavili da je Bora prosio ispred crkve posle smrti vaše majke, kako komentarišeš te navode?

- Pošto sam pročitao tekst o tome da je moj brat prosio kako bi se prehranio, nisam mogao da se smirim danima. Kao porodica smo to teško podneli. Ne zato što smatramo da je prosjačenje loše ili sramotno, već zato što najbolje znam koliko je teško radio od malih nogu. On je neposredno posle majčine smrti počeo da odlazi na naporne svirke. Od sedme godine svira, majka ga je tada i upisala u muzičku školu, koju je završio. Majka ga je vodila svuda, plaćala mu privatne časove. Istina je da je svirao ispred crkve u Železniku. Naš prijatelj, pop Dragan, radi u crkvi u Železniku. Često je zvao Boru da svira kada su neki događaji, krštenja, venčanja. Moj brat se uvek odazivao. Nikada ga nije bilo sramota da zaradi. Ali nikada nije prosio, svirao je od desete do 16. godine. Sa 16 je od majke dobio klavijature, tada je već pratio dosta pevača. Već sa 20 godina je dosta napredovao, osamostalio se i počeo da nastupa sam. Nama je majka umrla kada je Bora imao 21 godinu, on je nastavio da se bori. Zbog svih ovih situacija me je toliko pogodio naslov da je molio za pare. Svaki dinar je krvavo zaradio, uspeo je da izađe na kraj sa svim i da pokaže koliko je jak kao ličnost. Nikada nije bežao od toga da radi satima, da pre zore ne dolazi kući i da pada s nogu od posla. Takva priča je velika nepravda posle svega što je moj brat uradio za sebe i svoje onda kada je bilo najteže.