IGOR POČEO OD NJIVE I MOTIKE, SAD PLAĆA RADNIKE: Ovu biljku je pretvorio u ozbiljan biznis!

- Počeo sam sa plantažnim gajenjem šipurka 2010. godine. U tom periodu je bilo izuzetno malo informacija o samom uzgoju i osim inostranih tekstova, u Srbiji je bilo teško naći nekoga ko bi mogao da mi da više informacija, a ideja je bila da sa još dva prijatelja udruživanjem dobijemo veću količinu", rekao je Igor za Kurir.

I supruga se uključila u ceo proces

"U trenutku kada sam ostao sam sa zasadom prioriteti su se promenili i okrenuli smo se ka preradi. Dobili smo podršku od Enece iz Niša i kupili smo prvu pasirku i tako započeli našu priču o prereradi šipurka.

U međuvremnu sam se oženio pa se supruga uključila u ceo proces. Imamo radnike u sezoni uglavnom je to bilo vezano za branje ali pošto se sada berba vrši mašinski, sve je manja potreba za radnicima pošto mi za sada sami uspevamo da podmirujemo sve potrebe u proizvodnji. Napominjem da je ovo porodičan posao i da imamo automatizovan proces proizvodnje", istakao je Igor za Kurir.

Kako kaže, sve se isplatilo u četvrtoj godini, ali danas uz znanje i tehnologiju to može i dosta pre.

"Obzirom da ništa nisam imao moja prva investicija je bila njiva koju sam u tom trenutku kupio za 2.000 eur/1ha, čizme i motika (ne sećam se njihove cene), sadnice smo tada platili 400 evra. Mi smo u početku poklanjali pulpu od šipka samo da ljudi uvide razliku između čiste pulpe i mešavina koje su se uglavnom nalazile po pijacama. Nama se sve isplatilo u četvrtoj godini.

Danas uz znanje i tehnologiju zasad šipurka može da se isplati u drugoj godini. To zavisi od više faktora", objasnio je Igor.

Foto: Shutterstock

 

Kako je istakao, zarada zavisi i od toga da li imate mehanizaciju.

"Prinos na jednom hektaru može da bude do 5 tona, cena ove godine je išla od 100 do 150 dinara za kilogram. Mašinska berba košta 500 evra po hektaru. Sve ostale radnje oko zasada ne prelaze 500 evra. Naravno zavisi od toga da li imate vašu mehanizaciju.

Mi smo bili "prinuđeni" da sve koristimo od šipurka da bi smanjili troškove proizvodnje tako da smo spontano ušli u cirkularnu ekonomiju, zbog našeg opredeljenja smo bili podržani od UNDP-a Srbija", rekao je Igor za Kurir i dodao da "generalno ljudi vole prirodne proizvode tako da sa plasmanom nemamo većih problema."

Kada je reč o proizvodima, u prodavnici sa "Plantaže šipka Petrović" u ponudi je čaj od šipurka (600 dinara), pulpa (melasa) od šipurka (800 dinara), ulje od koštice šipurka i ulje od koštice šipurka sa dodatkom eteričnog ulja aloe vere, koja koštaju po 2.000 dinara.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI