OVE 4 DRŽAVE SUSTIŽU KLJUČNE EKONOMIJE EVROPE Šta stoji iza njihovoh uspešnog rasta

Tokom protekle decenije, najveće južne ekonomije u evrozoni—Portugal, Italija, Grčka i Španija bile su u centru pažnje zbog bezbroj pitanja, kao što su dužnička kriza, strukturne neravnoteže i zamagljivanje ekonomski rast. Međutim, ove godine bi trebalo da porastu iznad prosečne stope evrozone – brže od Nemačke, Francuske i Holandije. Turizam — blagoslov i prokletstvo

Ove zemlje su u velikoj meri zavisne od turizma, shodno tome, zabeležile su najoštrije kontrakcije među zemljama evrozone 2020. godine, kada su blokade Covid-19 opustošile sektor. Poslednjih godina turistička aktivnost se oporavlja, a 2023. će biti godina kada će se sektor u potpunosti oporaviti.

Podaci za period januar–maj otkrivaju da su dolasci turista premašili nivoe iz 2019. u Italiji i Grčkoj i da su bili samo neznatno ispod nivoa pre pandemije u Španiji.

U međuvremenu, Portugal je poslednjih meseci zabeležio rekordan broj dolazaka turista. Nasuprot tome, centralne ekonomije evrozone imaju tendenciju da se više oslanjaju na industrijski sektor nego na periferne zemlje. Kao rezultat toga, povećani troškovi energije na početku ove godine imali su jači uticaj na njih nego na njihove južne kolege. EU fondovi u pomoć

Isplata EU fondova sledeće generacije – čiji je cilj da izvuku zemlje članice iz krize Covid-19 – takođe je ključni pokretač rasta na jugu. Portugal, Italija, Grčka i Španija bi trebalo da primaju mnogo veći priliv od osnovnih ekonomija u odnosu na njihovu ekonomsku težinu u 2023.

Konkretno, projekcije iz 2020. predviđaju prosečni priliv od 1,8 odso u odnosu na njihov odgovarajući bruto nacionalni dohodak za ove četiri zemlje, šest puta više od proseka Nemačke, Francuske i Holandije—0,3%. Iako isplata sredstava u okviru ovih zemalja nije bila optimalna, takvi prilivi pružaju značajan vetar u leđa rastu. Izgledi su svetli, ali su rizici okrenuti na donju stranu

Uprkos optimističnim projekcijama, postoji nekoliko negativnih rizika. Ekstremne temperature i šumski požari tokom leta imaju potencijal da ometaju turističke aktivnosti, dok bi apsorpcija EU fondova sporija nego što se očekivalo moglo dodatno da ugrozi izglede za rast. Pored toga, više kamatne stope mogu da ometaju ekonomsku aktivnost i čak mogu da podstaknu finansijska previranja unutar jako zaduženog Portugala, Italije, Grčke i Španije, posebno ako se stroži uslovi finansiranja prevedu u značajno povećanje problematičnih kredita, što utiče na bankarski sistem.

Vouter Thierie, ekonomista u ING-u, prokomentarisao je uticaj turizma na ekonomsku perspektivu Španije:

- Španija je spremna da ove godine postane ekonomija sa najboljim učinkom među većim zemljama evrozone.[...] Nastavak rasta turističkog sektora biće glavni pokretač viših stopa rasta Španije. Iako je broj međunarodnih turista koji ulaze u Španiju 2022. godine i dalje bio 14 odsto ispod nivoa pre pandemije, jaz bi se mogao smanjiti ove godine.

U međuvremenu, analitičari EIU komentarisali su apsorpciju fondova EU u Italiji:

- Očekujemo da implementacija strukturnih reformi i investicionih planova dogovorenih sa EU ostane neujednačena, ali dovoljna da nastavi da prima isplate iz fonda za oporavak, jer je uslovljenost EU relativno "meka" po dizajnu.

(Izvor: Focus Economics)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI