Klaus Svab
Foto: EPA/Foto: EPA-EFE/LAURENT GILLIERON

"Polikriza" je nova kovanica Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, osmišljena da označi opasan koktel svetskih previranja i rizika koji prete da sledeću deceniju učine „jedinstveno neizvesnom i turbulentnom”. Ovo mračno upozorenje osnova je „Izveštaja o globalnim rizicima 2023”, koji je SEF objavio uoči 53. foruma, koji se održava u Davosu, elitnom švajcarskom skijalištu, prvi put posle izbijanja pandemije.

„Svet je ušao u prelomnu fazu ljudske istorije. Povratak ’novoj normalnosti’ nakon pandemije ubrzo je prekinut izbijanjem rata u Ukrajini, izazivajući novi talas kriza na polju snabdevanja hranom i energijom. U 2023. suočavamo se s mnoštvom kriza, od kojih su neke već zloslutno poznate, poput rekordne inflacije, dramatičnog rasta troškova života širom sveta, trgovinskih ratova, povlačenja kapitala iz zemalja u razvoju, širokih talasa društvenih nemira (u više od 92 zemlje), geopolitičkih konfrontacija i pretnji nuklearnim naoružanjem”, ističe se u izveštaju SEF-a.

Uz taj set „već viđenih” kriza, na delu je i arsenal novih, poput neodrživog rasta dugova koji prete bankrotom niza država (Argentina, Egipat, Gana, Kenija, Tunis, Pakistan, Turska), nove ere niskog globalnog privrednog rasta i onemogućenih investicija, uz deglobalizaciju, pad ulaganja u društveni razvoj, trku u razvoju vojnih i civilnih tehnologija i sve razornije klimatske promene. Ovo je dijagnoza SEF-a u izveštaju koji je podloga za predstojeće okupljanje Foruma (16–20. januara), čija će centralna tema biti „Saradnja u fragmentisanom svetu”.

„Ovogodišnji SEF upriličen je u najsloženijem geopolitičkom i ekonomskom okruženju u poslednjih nekoliko decenija” ocenio je juče Berge Brende, predsednik SEF-a.

Da bi procenio kako bi „polikriza” mogla da ljulja svet u narednom periodu, SEF je akutne rizike razvrstao na „trenutne”, „kratkoročne” (do 2025. godine), i one koji bi, po proceni gotovo 1.000 upitanih eksperata širom sveta, mogli da snađu čovečanstvo u narednih deset godina.

„Među kratkoročnim rizicima dominiraju energija, hrana, dugovi i nesreće. Broj najugroženijih slojeva stanovništva koji već muku muče usled višestrukih kriza i onih koji klize u taj segment društva ubrzano raste, kako u bogatim, tako i u siromašnim zemljama. Taj već sada otrovni miks poznatih i rastućih globalnih rizika mogao bi u slučaju sledećeg šoka – od novog vojnog sukoba do novog virusa – da postane nemoguć za prevazilaženje. Glavna briga liderima sveta trebalo bi da budu klima, ljudski razvoj i jačanje otpornosti protiv budućih šokova”, poručuje Saadija Zahidi, izvršna direktorka SEF-a.

Izuzetan rast troškova života, prema oceni SEF-a, najozbiljniji je rizik za svet u sledeće dve godine. Prirodne katastrofe, geoekonomske konfrontacije, jalovo rvanje s klimatskim promenama i erozija socijalne kohezije nalaze se među prvih pet rizika pred kojima će ispit polagati svetski politički i privredni poredak, smatra SEF. U sledećih 10 godina, narasli klimatski izazovi, prisilne migracije velikih razmera, nestašice i krize koji se odnose prirodne resurse, društvene polarizacije i geoekonomske konfrontacije najozbiljniji su izazovi ove faze istorije čovečanstva, prognozira SEF.

„Svi smo zapali u neku vrstu krize”, mračno je ovih dana ocenio profesor Klaus Švab, osnivač Svetskog ekonomskog foruma, povodom sukoba u Ukrajini. „Rat u Ukrajini je prelomna tačka u istoriji i oblikovaće naš politički i ekonomski život narednih godina”, ističe Švab dodajući da bi „Davos trebalo da pomogne da dođe do pomeranja u načinu razmišljanja nakon pandemije”.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading