Ovde se čuva SRPSKO BLAGO, daleko od OČIJU JAVNOSTI

Ivana Mišić

Vesti

2018-06-20 16:51:46

Narodni muzej za sedam dana posetiocima otvara vrata zatvorena već 15 godina. Radovi se privode kraju, majstori su preplavili svaki kutak zgrade. Ekipa „Alo!” zavirila je u prostorije dugo nedostupne očima javnosti.

Narodni muzej, Foto: Alo / Masanori Jošida

Kroz prostorije muzeja, podignutog davne 1903. godine, sprovela nas je Lidija Ham, PR Narodnog muzeja. Na 5.000 kvadratnih metara biće postavljana stalna postavka, čiji će eksponati, postavljeni na tri nivoa, prikazati period od 9. veka do danas.

- U prizemnom delu, centar atrijuma ostaće ispražnjen od sadržaja i služiće za svečana otvaranja, koncerte, predavanja. Oko njega će biti izloženi eksponati, počev od najstarijeg, starog nekoliko stotina godina - dela vilične kosti koji svedoči o počecima čoveka na ovoj teritoriji, o periodu između 300.000 i 500.000 godina unazad, do rimskog perioda, kada je teritorija Srbija bila izuzetno značajna - počinje obilazak Lidija i vodi nas do biblioteke, gde smo videli kako funkcionišu pokretni plakari za skladištenje knjiga.

Pokretni platari u biblioteci Narodnog muzeja, Foto: Alo / Masanori Jošida

Na putu do nje zatekli smo skulpture iz perioda antičkog Rima, koje su doskora stajale u okviru velikog barutnog magacina na Kalemegdanu. Sada su se vratile kući i spremne su da zauzmu svoje mesto u stalnoj postavci, ističe naša sagovornica.

Iako su mnogi eksponati još bili upakovani, prekriveni zaštitnom folijom, na prvom spratu videli smo srednjovekovnu kamenu plastiku iz manastira Rakovac, iz 12. veka, tešku i do nekoliko stotina kilograma, kao i freske sa delovima zida manastira, a naša sagovornica nam je otkrila šta će još biti postavljeno.

Narodni muzej, Foto: Alo / Masanori Jošida

- U okviru srednjovekovne umetnosti muzej čuva i Miroslavljevo jevanđelje, kao najstariji ćirilični rukopis, iz osme decenije 12. veka, ali ono ne može biti stalno izloženo, jer je konzervirano. Ono će biti izloženo samo 10 dana godišnje u muzeju, u posebnim uslovima, što neće biti slučaj na otvaranju muzeja 28. juna - priča Lidija Ham i napominje da će prvog dana posetioci moći da vide stalnu postavku, koja nije izložena još od 2003. godine.

Takođe napominje da će ulaz 30. juna i 1. jula biti besplatan i da će Narodni muzej raditi od 10 do 22 sata.

Prvo banka, a potom muzej

Zgrada je građena namenski, za potrebe banke, a 1950. godine pretvorena je u muzej.

- Zato ima masovne i dobro čuvane trezore, kojima smo sačuvali i restaurirali vrata. Ti prostori su i ranije korišćeni kao depoi, a sada će u obnovljenom muzeju u njima biti izložbeni numizmatičke zbirke Narodnog muzeja, odnosno novac iz kasne antike, srednjeg i novog veka, kao i izbor ordenja i medalja - kaže naša sagovornica.

Dok su majstori premeštali kulturne predmete, završavali sređivanje poda, zavirili smo i na drugi sprat Narodnog muzeja, gde će biti i kafić. Muzej je takođe prilagođen osobama sa invaliditetom.

Lidija Ham, PR Narodnog muzeja, istakla je da je poslednja izložba u tim prostorijama zatvorena februara 2015. godine, kada je izložba bila na prizemlju, i to samo u jednom delu.

Lidija Ham, Foto: Alo / Masanori Jošida

- Ovom obnovom, koja je u građevinskom smislu trajala od sredine 2016. do 31. marta 2018, urađena je temeljna obnova cele zgrade, podignute 1903. godine. Mislim na deo do Trga republike. Druga vertikalna polovina zgrade urađena je 1933. godine. Ceo muzej je spomenik kulture i uživa takvu zaštitu. Zato se pri obnovi vodilo računa o svim tim istorijskim delovima, koji podrazumevaju celu zgradu. Takođe, deo kulturnih dobara je bio u depoima u samoj zgradi dok je trajala obnova, što je usložnjavalo i usporilo ceo proces - kaže Lidija Ham.