Ispod Karađorđeve se krije PRAVO BLAGO, a mnogi Beograđani to i ne znaju!

Svakim korakom, koji napravite po Kalemegdanu, bukvalno gazite po vekovnoj istoriji drevnog Beograda! A ona je upravo tu, ispod naših nogu. Šapuće onima koji umeju da čuju...

Kalemegdanski lagumi svedoče o neverovatnoj prošlosti prestonice, a vinski posebno! Nije boemija počela u Skadarliji, niti bilo kojoj staroj kafani, već pod zemljom, takoreći u Karađorđevoj ulici, trgovačkoj žili kucavici davno prohujalog vremena.

U nju nas direktno iz 21. veka, nekoliko stotina godina unazad, vraća Zoran Nikolić, pisac, novinar i vodič kroz lavirinte podzemnog grada.

- Prvi zapisi iz 1724. pokazuju da je tadašnja austrijska vlast zabeležila da u Karađorđevoj ulici postoje vinski podrumi, koji su pripadali Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a u kojima je čuvano vino. Boemi su se prvo skupljali u vinarijama u Karađorđevoj ulici, pa su se polako selili ka „Dardanelima“ i Skadarliji. Ova vinarija čuva tradiciju staru nekoliko vekova, a predanja govore da je i Đura Jakšić ispijao bokale pored ogromnih buradi - otkriva Nikolić.

U vinskom lagumu i danas skoro da mogu da se omirišu drevne duše, koje se vrte oko buteljki s pićem bogova i ljudi. Do njega se stiže preko „ledenice“, gde su se nekada skladištili pšenica, ali i ostala hrana i vino.

Ovaj prostor tada su prekrivale ploče dunavskog i savskog leda, koje su šegrti i kalfe testerama sekli i ređali po podu, a potom prekrivali slamom. Preteča modernog frižidera hladila je hranu do duboko u leto.

Utroba drevne Beogradske tvrđave krije i druge lokacije koje su nekada služile u očuvanju prestonice i njenih žitelja. Krenimo redom...

Vojni bunker

Niko ne zna kada je vojni bunker na Gornjem gradu tačno izgrađen, ali jedno je sigurno - to je urađeno posle Drugog svetskog rata. Pod zemljom, posle samo nekoliko stepenika, drastično pada temperatura.

Do 2008. ovaj bunker bio je vojna tajna, posle čega se otvaraju vrata radoznalima. 

Barutana

Ispod tvrđave smešten je i veliki barutni magacin. Kopali su ga Austrijanci, u periodu od 1718. do 1720, i ukopan je u stenu na Dunavskoj padini.

Dve dvorane, veličine po 400 kvadrata, skrivaju spomenike starog Singidunuma, nastale od prvog do četvrtog veka naše ere. U prvoj dvorani nalazi se postavka rimskih kamenih spomenika, stela, sarkofaga i žrtvenika, a te zbirke spadaju u najstarije kod nas, budući da je s prikupljanjem započeto još 1844.

Rimski bunar

Jedna od najvećih misterija Kalemegdana svakako je Rimski bunar. Kolosalna građevina, koju su Austrijanci gradili od 1717. do 1731, duboka je oko 60 metara. Posetio ga je i slavni Alfred Hičkok 1964, kada je objasnio da ga ovo mesto inspiriše. Rimski bunar mesto je lepih i strašnih legendi. Jedna od njih je da su Austrijanci, tokom sukoba s Turcima, zarobili 37 zaverenika, koje su bacili u bunar, ostavili ih bez hrane i vode, a potom im bacili noževe da se u svom ludilu pokolju.