Mračna strana istorije, jezive sprave kojima su kažnjavani prestupnici

„Pojas nevinosti“, „špansko golicanje“, „molitveni krst“, „gvozdena devica“... deo su stalne postavke smeštene na 500 kvadratnih metara. Tačnije, u Kazamatima Vojnog muzeja, odmah posle Stambol kapije.

Marija Mijić, koordinator za delatnost turizma Beogradske tvrđave, sprovela je ekipu „Alo!“ kroz postavku od 60 eksponata. Ona ističe da izložbu godišnje poseti oko 30.000 ljudi, što je čini najposećenijom u Srbiji.

Kako smo sve dublje ulazili u Kazamate, u mračan i hladan prostor s kamenim zidovima, pojačavao se osećaj teskobe izazvan sećanjem na užas koji su sprave izazivale u prošlosti. Nakon nekoliko koraka, začuli smo i zvukove gvozdenih lanaca, okova, kao i otkucaje srca i jauke, koji su se širili kroz prostor.

Najstrašnije je što su ove sprave bile dozvoljene zakonom i korišćene tokom sudskih procesa i kažnjavanja prestupnika širom Evrope.

NIRNBERŠKA DEVICA

Sprava je ime dobila zbog neobične spoljašnjosti i činjenice da je prvi put upotrebljena u tajnim tunelima nirnberške sudnice. Kako se sprava postepeno zatvara, tako se telo nesrećnika probada oštrim šiljcima, koji su postavljeni tako da ne oštećuju vitalne organe. To je obezbeđivalo dugotrajnu patnju i agoniju. Prvi zabeleženi slučaj korišćenja sprave desio se 1515. i detaljno je opisan u knjizi Gustava Frajtaga „Slike iz nemačke prošlosti“. Kazna je izvršena nad falsifikatorom koji je unutar „device“ tri dana preživljavao stravične muke.

SPRAVA ZA GNJEČENJE

Brada žrtve stavljala se u drveni mehanizam sa zavrtnjem, a brutalna sprava prvo bi lomila zube i vilicu. Kako se pritisak povećavao, dolazilo je do pucanja lobanje i izlivanja moždanog tkiva. Vremenom, sprava se ređe koristila za ubijanje žrtve, ali se primenjivala za ispitivanje i mučenje.

KRUŠKE MRŽNJE

„Oralna kruška“ je bila namenjena jeretičkim propovednicima, bogohulnicima i provokatorima.

„Vaginalna kruška“ bila je nešto većih dimenzija i primenjivala se nad ženama optuženim sa opštenje s đavolom i njegovim sledbenicima.

Homoseksualcima, naročito pasivnim, bila je namenjena „rektalna kruška“.

Ova naprava funkcionisala je tako što bi se nasilno stavljala u usta, vaginu ili anus i pomoću posebnog mehanizma uvećavala sve dok navedeni delovi tela ne bi bili brutalno rastrgani.

TOČAK

Skitnica Volfgang Zelvajser osuđen je 1614. u Lincu na razapinjanje na točak, pošto je proglašen krivim za sklapanje pakta sa đavolom. Mučenje na točku imalo je dve faze. U prvoj, lomljene su mu kosti i zglobovi, a u drugoj, koja je korišćena samo za pogubljenje, osakaćeno telo doslovce je isprepletano kroz točak podizano na dugačku motku, gde je žrtva ostajala do smrti ili bi bila spaljena.

GAROTA

Poslednji zabeleženi slučaj pogubljenja „garotom“ odigrao se u Španiji 1975! Osuđenik je u sedećem položaju s rukama vezanim na leđima. Na glavi mu je fiksiran gvozdeni obruč sa gvozdenim šiljkom. Dželat uvrće šiljak u osuđenikovu glavu i - kazna je izvršena. Postoji i druga varijanta, sa davljenjem metalnom žicom.