Bogdanović: Beograd da se ugleda na Beč!

Radnici „Gradske čistoće“ bez prestanka brinu o tome da prestonica bude čista, a šta bi se dogodilo ako bi ta služba prestala da funkcioniše, treba samo pogledati Atinu, Napulj ili druge velike gradove i šta im se dešava kada zakaže to vitalno preduzeće.

Prema rečima Miroslava Bogdanovića, direktora „Gradske čistoće“, Beograd je daleko čistiji danas nego što je to nekada bio slučaj.

- Beograd jeste čistiji nego što je bio i to je činjenica, a čistiji je nego mnogi evropski i svetski gradovi koji su daleko razvijeniji od naše prestonice. Širi centar grada jeste stvarno čistiji, ali naravno da možemo bolje i trudimo se da naše usluge podignemo na viši nivo.

Kako rešiti problem đubreta pored kontejnera?

- Mi pre svega imamo problem sa velikim brojem ilegalnih reciklera, što nam veoma otežava posao. Oni u potrazi za materijalom koji posle prodaju iznose otpad i bacaju ga na ulicu, tako da moramo da ulažemo dodatni napor kako bismo to sve očistili.

Kako se borite protiv ilegalnih deponija?

- Pre svega, mi svakoga dana pokušavamo da edukativnim izlaganjem, prvenstveno kroz medije, zainteresujemo sugrađane da otpad koji stvaraju ne ostavljaju tamo gde mu nije mesto. Jedna od usluga koje pruža JKP „Gradska čistoća” jeste i odnošenje otpada, potrebno je samo da nas pozovete. Te male, ali i velike deponije, prave se na zelenim površinima i ima ih više od 500 u gradu. Često nam se dešava da kada ih očistimo odmah ujutru imamo novu količinu otpada na tom mestu. Radimo na rešavanju tog problema, postoji incijativa da se takva mesta pokriju kamerama, jer je očigledno nekima lakše da tako istovaruju šut i otpad nego da ga transportuju na deponiju.

A kada je reč o deponijama na periferiji grada?

- Problem na periferiji grada jeste da su ulice izuzetne uske i, za razilku od centra, recimo u Rakovici ili na Čukarici, ulice su dosta strme, što nam predstavlja dodatni problem prilikom transporta otpada. Divlje deponije koje se tu formiraju zahtevaju uključivanje, osim „Gradske čistoće“, svih drugih komunalnih službi.

Uskoro će se rešiti i problem Vinče. Kako gledate na to?

- To je rešenje višedecenijskog problema. Vinča je predstavljala pravu ekološku bombu, pa smo tako nedavno imali i požar, jer deponija zauzima više desetina hektara, a dubina smeća je i 80 metara, pa se prave džepovi metanskog gasa. Recimo, u centru Beča imate četiri spalionice u plazma tehnologiji i pomoću njih se dobija 15 do 25 odsto toplotne energije, tako da je to resurs kojeg se ne treba tako lako odreći. Izgradnjom fabrike za preradu otpada ne samo da ćemo štititi okolinu, nego ćemo smanjiti količinu deponovanog otpada i dobijati toplotnu i električnu energiju.

 Koliko Beograđani recikliraju?

- Krenuli smo u taj projekat pre tri godine. Napravili smo više od 80 reciklažnih ostrva, a prvi put imamo i kontejnere za odlaganje stare odeće, Iskreno, pozitivno smo iznenađeni odzivom građana. S druge strane, jedan broj tih reciklažnih kontejnera se obija, tako da smo nekih 200 podzemnih pretvorili u reciklažne, jer je njima teže pristupiti. Ostaje problem, naravno, šta ćemo s ljudima koji žive u zgradama i kako da ih uključimo u reciklažu, ali ćemo to raditi po modelu koji trenutno sprovodimo u opštini Vračar. Ne samo da će stanari učestvovati u reciklaži, nego od toga može i da se zaradi novac, koji bi se onda ulagao u zgradu.