Brnabić se sastala sa Majkom Pensom!

Premijerka Srbije Ana Brnabić sastala se danas u Podgorici sa potpredsednikom SAD Majkom Pensom i navela da dijalog Srbije i SAD, koji je počeo sastankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Pensa u Vašingtonu, ide jako dobro.

Brnabić je rekla da je njoj unekoliko lakše bilo da razgovara sa Pensom u odnosu na njene kolege iz regiona upravo zbog toga što je predsednik Vučić sa njim nedavno imao razgovore i navela da je američki potpredsednik izrazio zadovoljstvo posvećenošću Srbije za daljom međusobnom saradnjom na svim poljima, ekonomiji, bezbednosti...

Brnabić je konstatovala da je očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti izazov za celu međunarodnu zajednicu i istakla da je Srbija u potpunosti posvećena vrednostima Ujedinjenih nacija kada je reč o očuvanju mira.

Ona je podsetila da srpske oružane snage od 2003. učestvuju u mirovnim operacijama širom sveta i da se u ovom trenutku 332 pripadnika Vojske Srbije nalazi na zadacima očuvanja mira i pomoći najugroženijima.

Srpski vojnici angažovani su u Kongu, Liberiji, Kipru, Libanu, Bliskom istoku, Somaliji, Centralnoafričkoj Republici i Maliju, a po broju angažovanih vojnika Srbija zauzima visoko sedmo mesto u Evropi, odnosno 45. u svetu, rekla je Brnabić.

Učešćem u operacijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije za očuvanje mira, Srbija potvrđuje da je privržena saradnji sa zemljama EU i institucijama Unije, poručila je ona.

"Bila je (Srbija) jedan od važnih činilaca u migrantskoj krizi. Preko Srbije je prošlo preko milion migranata. Naše zajedničke snage vojske i MUP su sprečile ulazak više od 22.000 ilegalnih migranata i time su sačuvale naše građane i granice EU", rekla je ona.

Brnabić je ponovila da je Srbija vojno neutralna zemlla, ali odgovoran, predvidiv i pouzdan partner Alijanse i da u potpunosti poštuje opredeljenje suseda u vezi sa njihovim članstvom u NATO.

"Drago mi je što NATO poštuje vojnu neutralnost Srbije isto kao što Srbija poštuje da neko želi da postane članica NATO", rekla je premijerka.

Premijerka Srbije se sastala i sa premijerom Crne Gore Duškom Markovićem, domaćinom Samita.

Brnabić je zatim razgovarala i sa predsedavajućim Saveta ministara BiH Denisom Zvizdićem.

Srpska premijerka je istakla da Srbija snažno podržava razvoj odnosa sa BiH, koju vidi kao jednog od ključnih partnera u regionu.

Brnabić je dodala da Srbija očekuje dalje intenziviranje političkog dijaloga na svim nivoima, kao i da se nada nastavku prakse održavanja zajedničkih sednica Vlade Srbije i Saveta ministara BiH.

Predsednica Vlade je podvukla da je Srbija zadovoljna činjenicom da postoji uzajamna podrška u procesu evropskih integracija i regionalnoj saradnji, kao i obostrana zainteresovanost za jačanje međusobne saradnje u toj oblasti.

Brnabić je dodala i da je zadovoljna što Srbija i BiH učestvuju i uspešno sarađuju u više regionalnih inicijativa, u okviru „Berlinskog procesa“.

Konstatujući da je BiH jedna od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije, Brnabić je naglasila značaj daljeg razvoja ekonomske saradnje, kroz rast trgovinske razmene, investicionu saradnju, infrastrukturne projekte i zajednički nastup na trećem tržištu, posebno u namenskoj i građevinskoj industriji.

Učešće premijerke Srbije na radnom delu biće prilika da se razmotre pitanja od zajedničkog interesa, ali i da se razmeni mišljenje o tome kako dalje unaprediti regionalnu, evropsku i globalnu stabilnost.

Na sastanku Američko-jadranske povelje, pored premijerke Brnabić, učestvuju i potpredsednik SAD Majkl Pens, premijeri Albanije Edi Rama, Hrvatske Andrej Plenković, Crne Gore Duško Marković, Makedonije Zoran Zaev, Slovenije Miro Cerar, predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić i kosovski predsednik Hašim Tači.

Američko-jadranska povelja, odnosno Povelja o partnerstvu između SAD i Albanije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore (A5), je program saradnje ustanovljen 2. maja 2003.

Njen osnovni cilj je jačanje regionalne bezbednosti i sigurnosti, uz podršku SAD državama regiona koje nastoje da ispune standarde za prijem u NATO.

Povelja sadrži 36 tačaka u kojima se preciziraju načela partnerstva, kao i opšti okviri demokratskih reformi, zaštite ljudskih prava, regionalne bezbednosti i novih američko-jadranskih odnosa, a ove godine njom predsedava Makedonija.

Srbija u okviru Američko-jadranske povelje ima status posmatrača, od decemba 2008, i nije njena članica zbog politike vojne neutralnosti.