Amerika otpisala lidere u Prištini, Srbija ima moćan potez

Bilo bi pametno taj proces malo usporiti, kupovati vreme, jer stvari idu nama u prilog i ne treba da žurimo, ocenjuje za Sputnjik profesor Nenad Kecmanović.

Najavljeni susret predsednice Hrvatske i predsednika Srbije sredinom februara u Zagrebu mnogi su već ocenili kao istorijski, ali ima i onih koji su ga unapred osudili.

Profesor Nenad Kecmanović kaže da ne voli da daje tvrde sudove, ali je gotovo siguran da on neće dovesti do pomirenja dva naroda. Smatra da su odnosi suviše komplikovani da bi mogli da se reše jednim razgovorom.

— Postala je praksa da povremeno sa svih strana čujemo vrlo ozbiljne uvrede, šamaranja, pljuvanja preko kojih se brzo prelazi. Stiče se utisak da je to prihvaćeno kao neki evropski manir. Spolja nas stalno podučavaju da se treba okrenuti budućnosti. To nije netačno, ali ni prošlost ne treba zaboraviti. Da ne znamo svoju prošlost, ne bismo znali ko smo. Ne bi bilo ni kolektivnog, ni individualnog identiteta. Često možemo da čujemo: „Nismo se u tome složili, ali to nije razlog da ne nastavimo saradnju na drugim poljima“. To će biti rezultat i ovog susreta. Ne verujem da će doći do nekog kompromisa. Kolindi to ne odgovara ni zbog njenih glasača. Osim toga, imala je kiks sa Erdoganom kad je išla da lobira za Hrvate u Bosni, tako da neće moći da bude popustljiva, a s druge strane, Vučić ima mnogo manje razloga da bude popustljiv. On će nastojati da nametne prava izbeglica na imovinu, za šta je momenat veoma pogodan.

Španija je poslala "non-pejper" Briselu da ne želi da Kosovo uđe u bilo kakve integracije. Da li vas je to iznenadilo?

— Kad se neko sam suoči sa problemom, onda počinje ozbiljno da ga doživljava, i tu dolaze do izražaja dvostruki standardi. Malo se čudim da se iz Beograda i Banjaluke više ne insistira na tim standardima. Mnogo jak argument koji se marginalno pominje jeste da ne možete da imate dva aršina — jedan za Bosnu, a drugi za Srbiju. Kosovo može da izađe, a Srpska ni za živu glavu. Šire i ozbiljnije protivrečje u međunarodnoj politici je da je OEBS-ova Rezolucija o nedodirljivosti granica u Evropi srušena već kod raspada Jugoslavije. Kad je Amerika završila neke važne poslove za njih na Balkanu, onda su se ponovo vratili na to. Kada se pojavila Katalonija kao problem, onda je problem sa Kosovom postao sve neprijatniji. Zemlje EU će težiti da se svi separatistički pokreti principijelno reše. Mislim da su, što se toga tiče, Albanci svojih pet minuta propustili i da se stvari okreću protiv njih. Bilo bi pametno taj proces malo usporiti, kupovati vreme, jer stvari idu nama u prilog i ne treba da žurimo.

Da li to treba povezati sa pritiskom Amerike na Haradinaja i Tačija da podrže formiranje Specijalnog suda?

— To je jasan signal da je Vašington otpisao tu ekipu. Shvatili su da je ova garnitura postala otežavajući momenat da se bilo šta reši na KiM. To su ljudi koji će očigledno sutra već biti optuženi za ratne zločine. Amerikanci su već smislili da zamene tu garnituru i protiv njih će biti pokrenute optužnice. Nova postava ljudi će biti iz istog šešira, ali neka druga, treća garnitura koja nije kompromitovana ratnim zločinima.

Koliko je pametno to što je Vašington odlučio da napravi novi sankcioni "Kremaljski spisak"?

— Tramp je odstupio od svega što je govorio u predizbornoj kampanji. On je odlučio da ostane predsednik i cena je da sprovodi politiku koju diktira "duboka država". Smatram da je otišao i korak dalje, da želi da im pokaže da on to može i bolje nego Hilari Klinton. Otuda potezi koji deluju nerazumno, jer pored divljenja prema Putinu donosi mere koje se vašingtonskim jastrebovima dopadaju. Ispada da on ne razlikuje neprijatelje SAD od tih "partnera", kako ih on zove, piše Sputnik.