Otkriven je ključni uzrok autizma i ne... NIJE U PITANJU VAKCINA!

Ovo otkriće otvara mogućnost smanjivanja rizika za razvoj autizma uz odgovarajuće promene u prehrani trudnica ili uzimanje odgovarajućih probiotika.

Da zaista postoji takva mogućnost, potvrđuje činjenica da su naučnici uspeli da spreče razvoj autizma u primercima laboratorijskih miševa. Rizik je smanjen pomoću blokiranja određene upalne molekule interleukin-17a, koju stvara obrambeni sistem organizma. Stručnjaci smatraju da bi se autizam takođe mogao sprečavati tako da se inhibira stvaranje te molekule. Ali autori ističu da je istraživanje ovih procesa još u ranoj fazi, što znači da tek treba videti hoće li druga metoda imati nekih neželjenih nuspojava. Stručnjaci takođe planiraju da istraže da li u ovom procesu učestvuju i neke druge molekule.

"Utvrdili smo da je mikrobiom ključni faktor u određivanju sklonosti autističnim poremećajima, što ukazuje na to da bismo mogli ciljati majčin mikrobiom ili upalnu molekulu IL-17a", rekao je dr. sc. Džon Lakens s Odeljenja za neuronauku na UVA.

"Molekula bi se takođe mogla koristiti kao biomarker za rano dijagnosticiranje", dodao je on.

Poznato je da u ljudskom telu ima više bakterijskih nego ljudskih ćelija. Najviše ih ima u probavnom sistemu, gde većina njih ima pozitivnu ulogu. One nam pomažu u probavi, sprečavaju brojne infekcije i uče naš odbrambeni sistem kako da se bori. Već ranije znalo se da poremećaji u funkcionisanju mikrobioma mogu uzrokovati brojne bolesti, naročito neke autoimune kao što su ulcerozni kolitis ili Kronova bolest. Takođe je bilo poznato da je faktor rizika za razvoj autizma u genetici, ali i da bi deo problema mogao biti u prirodnoj okolini.

U novom prelomnom radu Lakens i njegovi saradnici otkrili su složenu spregu između zdravlja mikrobioma trudnice i zdravog razvoja deteta.

"Mikrobiom može oblikovati razvoj mozga na različite načine. On je zaista važan za kalibrisanje odgovora potomstva na infekcije, povrede i stres", rekao je Lakens.

Tim s UVA pokazao je da nezdravi mikrobiom majki može uzrokovati probleme u neurološkom razvoju deteta. Dobra stvar u ovom otkriću je to što se na mikrobiom može relativno lako uticati pravilnom ishranom, probioticima i presađivanjem uzoraka zdravih fekalija. Svim ovim tehnikama može se uspostaviti zdrava ravnoteža među mikroorganizmima u probavnom sistemu.

Drugi pristup, blokiranje IL-17a, mnogo je rizičniji jer ta upalna molekula ima važnu ulogu u odbrani organizma od upalnih procesa. Stoga bi igranje njome moglo imati opasne neželjene posledice.

Isti molekua već je ranije povezana s problemima u razvoju mozga tokom trudnoće. Ali Lakens ističe da bi u sledećem koraku njihove nalaze trebati testirati na ljudima, odnosno na trudnicama. Miševi često predstavljaju dobre modele za ljude, ali ne uvek i za sve. Ipak, više studija pokazalo je da virusne i bakterijske infekcije kod trudnih žena povećavaju rizik za rađanje dece s autizmom.

Lakens ističe da novi rad, iako pokazuje povezanost neurorazvojnih poremećaja i odbrambenog sistema, ni na koji način ne ukazuje na spregu između vakcinisanja i autizma.

"Postoji definitivna veza između imunološkog odgovora i razvoja mozga. Međutim, to nema veze s vakcinama. To se događa mnogo ranije", pojasnio je Lakens.

Naučinci širom sveta do danas su sproveli na stotine studija koje su pokazale da ne postoji veza između autizma i vakcina. Sumnja na ovu vezu proizlazi iz činjenice da se prvi simptomi autizma pojavljuju u dobu kada deca dobijaju prve vakcine. Ali istraživanja, među kojima je najpoznatije jedno dansko sprovedeno na više od pola miliona ljudi, pokazala su da je udeo dece s poremećajima iz spektra autizma jednak među vakcinisanom i nevakcinisanom decom.