Kiša strasti

U ulici Tadeuša Košćuška sporo se kretala ženska prilika. Neobično sporo je išla, pomalo je zanosila. Bi mu žao da se žena zlopati po nevremenu. Stao je.

- Hej... Želiš prevoz?

- Ne treba... U stvari, ne znam...

- Nemaš baš mnogo vremena!

- Svejedno sam mokra...

- Ne drami, upadaj! Neću ti ništa!

Smejali su se. Ušla je. Skinula je kapuljaču. Imala je smeđu kosu i zelene oči.

- Malo si cugnula, a?

- Pa da, malo... U stvari, malo više. Posvađala sam se sa dečkom...

- Kapiram. Gde da te odvezem? - pružio je ruku.

- Nevena... Ne znam, ne znam još. Reći ću ti na vreme.

- Miloš. Nešto si mi poznata.

- Jesam li? Eto šta „Plejboj“ učini od žene!

Kola su krenula. Nevena je prekrstila mokre noge. Šminka joj se razlila po obrazima. Pričali su, neobavezno. Njene oči, koje su ga upijale. „Alkohol“, mislio je. Kao da je u pogledu tražila neku sigurnost. „Jebena sam ti ja sigurnost“, mislio je. „Sam sebi sam pakao“. Ubrzo bili su ispred njegove zgrade.

- Stigao sam kući…

- Vodi me kući...

- Čijoj? Mojoj?! Daj, bre, reci neku adresu!

- Ne mogu, stvarno...

- Si sigurna?

- Jesam.

Poljubila ga je. Kao da ga je pogodila munja, uzvratio je žestoko. Na jeziku mu je ostao ukus belog vina. 

- Biće nam udobnije kod mene - prošaputao je.

Ušli su u stambenu zgradu. Ljubili su se dok je otključavao vrata od stana. „Okej, ovde razmišlja moj vršnjak”, rojilo mu se. „Pritom, riba je iz ’Plejboja’! Ej, ’Plejboja’!”, zastao je. Dao je sebi vremena.

Posle sređivanja, uključili su TV i popili po čašu belog vina. A onda, najednom, poljubio ju je. Nije se opirala. Stavio je levu šaku u gustu kosu, koja je mirisala na kišu. Ona je njega dotakla po ramenu, a zatim zagrlila. „Ovoj ženi treba nežnosti“, mislio je. Ljubio ju je po vratu. Uzdahnula je. Zadigao joj je majicu i pustio lepe, velike grudi da se zanjišu. Ljubio je nabrekle bradavice, dok je Nevena stenjala.

Nastavio je da joj ljubi grudi, čvrste i jedre dok ju je skidao. Jezikom je prešao preko ružičastog klitorisa, pa preko usmina. U njenu unutrašnjost ušao je jezikom, kad je žena ispustila krik.

Uveo ju je u spavaću sobu. Njemu je „vršnjak“ odavno pulsirao u boksericama. Skinuo je majicu i sve sa sebe. Uzdigao se na kolena. Ustala je i lepo mu uzela „vršnjaka“, olizala i krenula ritmički da ga draži i usisava. Onda joj je grickao bradavice, dok je svoju muškost stavljao u nju. Pustila je jači krik.

Ritam njegovih kukova joj je odgovarao. On je ulazio u nju snažno i ritmično, gledajući klitoris kako se pomera. Svršila je, jako mu stežući ud, tresući se pod naletima orgazma. Okrenuo ju je na leđa.

Polako je ugurao ud u nju. Ponovo je doživela vrhunac, stežući mu muškost.

Pošto su se okrenuli jedno prema drugom, uzela je njegovog „vršnjaka“ u usta. Polako ga je sisala, brže, sporije, pa opet brže, dok mu prstima nije dotakla deo između anusa i testisa. Iste sekunde joj je napunio usta toplom tečnošću, dahćući.

Pogledala ga je. Gledao je i on nju. Raširio joj je noge i jezikom krenuo da palaca po klitorisu, sve brže, dok joj krv nije jurnula u međunožje. Drhtavi orgazam potresao joj je telo. Poljubio ju je. Legao je pored nje i zagrlio je. Zaspao je.

Njoj san nije dolazio. Iskrala se iz kreveta. Nestala je kao što se i pojavila. Sela je na stepenik u ulazu i isplakala se. Tiho, da ne remeti jutro. Kad je gorčinu izbacila iz sebe, pozvala je taksi. Otišla je u pravcu jarkih svetala.

„Pamti me po dobrom, dobra nisam“, ostala je poruka na stolu.

Sam. Ponovo. Poznata zona komfora. Njen telefon je bio na poleđini papira. Nada? Ili još jedna zabluda? Uzeo je mobilni telefon i ukucao broj. Zvonilo je.

- Miloše? Dugo ti je trebalo...

Posvećeno neostvarenim željama M. K.