Albanci neće da pričaju o podeli Kosova jer imaju opasniji plan

Podela Kosova tema je i sa jedne i sa druge strane administrativne linije koja razgraničava Beograd i Prištinu.

No, ono što ih razlikuje jesu dijametralno suprotni stavovi o ovoj temi. Dok u Beogradu ta priča nije tabu, u Prištini se o toj varijanti govori samo u negativnom kontekstu. Po prilici stvari, to je pomalo i neobično, jer ako Priština želi da problem sa Srbijom reši trajno, ovo bi mogla da joj bude šansa. Osim, naravno, ako Albanci nemaj neke druge planove.

Zašto je priča o podeli Kosova neprihvatljiva za Prištinu i njene zapadne mentore? Da li smatraju da će vreme da učini svoje, to jest, da će Srbija doći u situaciju da mora da prizna Kosovo?

Dragomir Anđelković, politički analitičar, kaže za Sputnjik da je mit da vreme radi za Prištinu, jer se menja globalna politika, što Albancima ne ide u korist. Priština, dodaje naš sagovornik, neće da razgovara o podeli, jer ima svoju davno zacrtanu, nacionalnu agendu.

„Za njih je trajno rešenje stvaranje ’Velike Albanije‘. Kada dođe momenat za podelu Makedonije i do ekspanzije na jug Srbije i na deo Crne Gore. Sve ovo što se sada dešava za njih je zauzimanje položaja, to jest, bolje startne pozicije. Tako da, da je Albancima stvarno cilj da zaokruže državnost Kosova, oni bi bili spremni na kompromis. Pošto im to nije cilj, već stvaranje ’Velike Albanije‘, onda i ne prihvataju bilo kakve podele“, objašnjava Anđelković.

Zapad je po pitanju podele na istoj liniji sa Prištinom. Smatraju da je Kosovo zatvorena priča unutar granica iscrtanih 2008. godine, kad je uz njihovu asistenciju Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost od ostatka Srbije. Međutim, ako je cilj Prištine — „Velika Albanija“, da li je i Zapad u službi te ideje. Anđelković na ovo odgovara na sledeći način:

„Njihovi mentori sa Zapada zasad žele da imaju otvorenu krizu, oni se ne obaziru ni na Srbe ni na Albance, već igraju veliku geopolitičku igru sa Rusijom. Pokušavaju i da Nemce drže u pat poziciji, tako da u evropskom dvorištu uvek mogu da naprave probleme. U suštini, njima odgovara više otvorena kriza, nego zatvorena, na bilo koji način“, mišljenja je Anđelković.

Podsećanja radi, priča koja je potekla iz Beograda o podeli Kosova, i to iz usta ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, među kosovskim političarima ali i nekim zapadnim ambasadorima je dočekana, praktično na nož. Dačića su odmah optužili da pokušava da oživi ideje iz doba Miloševića, a Zapad se našao u panici jer su, kako je to Dačić rekao, „velike sile, kada se pomene razgraničenje ili podela, zaboravile da su prekršile princip nepromenljivosti granica, a sada kažu da taj princip važi“. Srpski ministar spoljnih poslova poručio je i da bi Albanci bili spremni na kompromis da nema mešanja velikih sila.

Zbog ovih reči oštro ga je napao Bedžet Pacoli, ministra spoljnih poslova u kosovskoj vladi, ali i ostali prištinski zvaničnici, kao i ambasadori stranih država na Kosovu.